Pentagon kaže da bi Ukrajina imala koristi od kasetne municije koju isporučuju SAD, tvrdeći da bi ona bila efikasna protiv ruskih utvrđenja u trenutku kada Kijev nastavlja sa svojom kontraofanzivom.
Govoreći u četvrtak na saslušanju podkomiteta Predstavničkog doma za spoljne poslove, zvaničnica Pentagona Laura Kuper je upitana da li kasetne bombe od 155 milimetara mogu da pomognu Ukrajini da nadoknadi "kvantitativnu prednost Rusije u ljudstvu, oklopu i artiljeriji".
"Naši vojni analitičari su potvrdili da bi dvonamenska poboljšana konvencionalna municija (DPICM) bila korisna, posebno protiv ukopanih ruskih pozicija na bojnom polju", rekla je Kuper, govoreći o kasetnom naoružanju upotrebivši formalni naziv.
Ona je dodala da Bela kuća nije mogla da odgovori na ponovljene zahteve Kijeva za bombe zbog "postojećih kongresnih ograničenja" i "zabrinutosti oko savezničkog jedinstva".
Zvaničnica Pentagona ej zaboravila da kaže koliko je upotreba kasetnih bombi štetna i nanosi nesagledive posledice, koje se osećaju i godinama kasnije.
Kasetne bombe pri eksploziji raspršuju i do 88 manjih komadića metala, a ukoliko do eksplozije ne dođe, te bombe mogu predstavljati pretnju za civile i godinama nakon što su ispaljene.
Izvoz tog tipa municije zakonom je zabranjen u SAD zbog visokog procenta nedetoniranih eksploziva. Iako mera efektivno zabranjuje sve inostrane transfere oružja, predsednik Džo Bajden može da odustane od ograničenja u bilo kom trenutku.
Isti propisi predviđaju i da se kasetna municija može koristiti isključivo na delovima ratišta gde civili nisu prisutni.
Većina evropskih država članica NATO-a potpisnice su Konvencije o kasetnoj municiji iz 2008. godine, koja zabranjuje korišćenje te vrste naoružanja. Turska tu konvenciju nije potpisala, ali je tvrdila da poštuje njena pravila, što se pokazalo kao neistina.
Američki zvaničnici su rekli da ne "aktivno razmatraju" slanje kasetnih bombi u Kijev, ali je Bajden u nekoliko navrata promenio kurs nakon što je odbio da obezbedi određene sisteme, kao što su glavni borbeni tenk M1 Abrams i odbrambeni raketni sistem "patriot".
Nekoliko republikanskih poslanika je pozvalo Belu kuću da odustane od zabrane, a grupa kongresmena i senatora GOP-a je u martu rekla Bajdenu da ignoriše "nejasnu zabrinutost" u vezi sa reakcijom saveznika i partnera i neosnovane strahove od eskalacije. Demokrate su bile manje glasne o tom pitanju, ali pojedini istaknuti članovi stranke rekli da upotrebu tog oružja ne treba isključiti.
Moskva je upozorila da će isporuka Kijeva stranog oružja samo produžiti sukob, a da će učiniti malo da odvrati svoje vojne ciljeve. Odgovarajući na ranije pozive za kasetnu municiju, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da će taj potez označiti veliku eskalaciju Vašingtona i samo će poslužiti za podrivanje bezbednosti NATO bloka.
Podsetimo, kasetna municija korišćena je u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine, a njeni ostaci i dan-danas predstavljaju opasnost za građane. Amerika očigledno opet želi da ponovi scenario razaranja zemlje, ubijanja ljudi, ne samo u trenutku, već i tako što će zauvek uništiti prostor Ukrajine.