Posle Zelenskog, senatori pozivaju: Na nuklearne napade u Ukrajini odgovoriti Članom 5 NATO-a

Republikanski senator Lindzi Grejam i njegov demokratski kolega Ričard Blumental predstavili su predlog zakona kojim bi se hipotetički ruski napad nuklearnim oružjem na Ukrajinu ili uništenje nuklearnog postrojenja u toj zemlji smatralo napadom na NATO i povlačilo aktiviranje Člana 5 sporazuma Alijanse.

Posebno je upadljivo to što inicijativa dvojice senatora, od kojih je jedan izazvao burnu reakciju u Moskvi rekavši da je "najuspešnije trošenje američkog novca" ono koje prouzrokuje "smrt Rusa", dolazi svega dan otkako je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski u javnost izašao sa tobožnjom zabrinutošću da ruske snage sprovedu napad na nuklearnu Zaporožje.

Šta to sprema Ukrajina: Naređena obuka za slučaj nuklearnog napada

Dok upozorenje Zelenskog postavlja pitanje zašto bi Rusija napala nuklearnu elektranu koju sama kontroliše i da ne bi napad pod "lažnom zastavom" uz upiranje prst ka Moskvi pre išao na ruku Kijevu u trenutku kada veru u dugo najavljivanu ukrajinsku ofanzivu gube i njegovi zapadni saveznici, ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko nadovezao se sa najavom da će se iscrpne pripreme za potencijalni napad na nuklearku Zaporožje sada odvijati javno.

Grejam je svoj predlog predstavio i na tviteru, gde piše da hipotetička rezolucija Grejam-Blumental shvata "razmeštanje taktičkog nuklearnog oružja Ruske Federacije u Republici Belorusiji" kao "pretnju po Ukrajinu i države-članice NATO-a", zanemarivši činjenicu da SAD razmeštaju svoje nuklearno oružje u EU.

Njegov plan smatra "upotrebu bilo kakvog taktičkog nuklearnog oružja od strane Ruske Federacije, Republike Belorusije, odnosno njihovih saveznika, ili uništavanje nuklearnog objekta, raspršivanje radioaktivnih čestica na teritoriju NATO-a koje bi nanelo značajnu štetu ljudskom životu napadom na NATO koji zahteva hitan odgovor, uključujući primenu člana V Severnoatlantskog ugovora", odnosno ulazak Alijanse u direktan konflikt.

Američki senator dodaje da se u predlogu "poziva aktuelna administracija da se konsultuje sa liderima NATO-a i drugim evropskim partnerima zarad razvijanja sveobuhvatnog odgovora kako bi se opasnost po civile svela na najmanju moguću meru i koordinirao diplomatski i vojni odgovor u skladu sa situacijom."

Uprkos ratnohuškačkom pozivanju na Član 5 u kontekstu koji prevazilazi okvire same Alijanse, Grejam i Blumental za američki medij kažu da svrha njihove inicijative nije provociranje direktnog sukoba NATO-a i Rusije i samim tim poigravanje s nuklearnim armagedonom, već upravo suprotno.

"Ako želite da izbegnete rat između Rusije i NATO-a, morate da se uključite u ono što mi pokušavamo da uradimo", rekao je Grejem.

Ambasador Ruske Federacije u SAD Anatolij Antonov upozorio je da izjave dvojice senatora doprinose eskalaciji situacije, napomenuvši da iza svega toga vrlo verovatno stoji pokušaj Amerike da pripremi svet za provokaciju koju sprema Kijev, a za koju planiraju da okrive Moskvu, iako je potpuno apsurdno da bi Rusija napala objekat koji se nalazi na teritoriji koju kontroliše. 

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je danas da se nada da "zapadni pokrovitelji Kijevu neće dozvoliti da izazove katastrofu u nuklearnoj elektrani Zaporožje".

Ističe da su "paranoične izjave" lidera kijevskog režima da je Rusija navodno minirala Zaporošku nuklearnu elektranu i da je spremna da je uništi – "krajnje alarmantne".

Podsećamo, član 5 Ugovora o Severnoatlantskom savezu glasi:

"Strane su saglasne da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili u Severnoj Americi smatrati napadom na sve njih, i zato su saglasne da će, u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih, u ostvarivanju prava pojedinačne ili kolektivne samoodbrane priznate članom 51 Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći strani ili stranama koje su napadnute, preduzimajući odmah, pojedinačno i zajedno sa drugim stranama, mere koje se smatraju potrebnim, uključujući i upotrebu oružane sile, radi uspostavljanja ili održavanja bezbednosti severnoatlantskog područja".

Potrebna jednoglasna odluka

Do sada je član 5 Ugovora o NATO aktiviran samo jednom. Nakon terorističkih napada Al Kaide u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji 11. septembra 2001. godine, NATO je napad na SAD proglasio napadom na čitav Savez. Shodno tome, članice NATO su pomagale SAD u borbi protiv terorista i zaposedanju Avganistana vojnom misijom NATO. Ali, ovo drugo se nije dogodilo na osnovu Ugovora o NATO, već na osnovu mandata Ujedinjenih nacija.

Član 5 ili 4?

Ne dovodi svaki napad na teritoriju neke članice NATO ili na njene vojnike automatski do aktiviranja solidarne odbrane. Kada su sirijske trupe u graničnom području sa Turskom napale vojnike te članice NATO, predstavnici saveza signalizirali su Turskoj da u tom slučaju aktiviranje člana 5 nema izgleda na uspeh. Turska ima drugu najveću vojsku u sklopu NATO i bila bi u stanju sama da se odbrani od takvih napada. Do sada je u slučaju Turske bilo samo konsultacija o pretnji, prema članu 4 Ugovora o NATO.

Član 5 Severnoatlantskog ugovora ide, međutim, i dalje. U završnoj odredbi piše:

"Pre svakog oružanog napada i svih mera preduzetih u vezi s tim, odmah mora biti obavešten Savet bezbednosti. Takve mere će prestati kada Savet bezbednosti preduzme mere potrebne za ponovno uspostavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti."

NATO bi, dakle, ako bi zaista preduzeo korake protiv Rusije, akciju morao da prijavi Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. A Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti – i ima pravo veta.