Francuzi ljuti: Nemačka prodala Kini udeo u luci Hamburg
Odluka Berlina da kineskoj brodarskoj kompaniji "Kosko" proda manjinski udeo od 25 odsto u hamburškoj luci izazvala je kritike u Parizu, koji se zalaže za jedinstven pristup EU prema spolja i želi da izbegne stavljanje bloka u zavisan položaj od Kine.
Nemački javni sevisi NDR i VDR otkrili su da kineski gigant "Kosko" treba da preuzme manjinski udeo u hamburškoj luci, uprkos otporu nekoliko nemačkih ministarstava, piše portal "Euraktiv".
Inače, Hamburg je najveća nemačka i druga po veličini luka u EU za kontejnerske brodove, a samim tim od ključnog značaja za trgovinu Unije.
Nakon početka sukoba u Ukrajini, EU je postala naročito oprezna u tome da ne postane zavisna od neke druge zemlje kao što je to bio slučaj sa Rusijom kada su u pitanju energenti, a Evropska komisija pozvala je na pojačanu zaštitu najvažnije infrastrukture.
Nakon odluke Nemačke da proda svoj udeo kineskoj kompaniji, Francuzi su reagovali burno.
"Užasnuta sam odlukom Nemačke", rekla je za "Euraktiv" poslanica većinske stranke An Ženete, koja predstavlja francuske državljane koji žive u Kini.
Rizici za ekonomski suverenitet EU
Preoblikovanje evropske trgovinske i ekonomske zavisnosti u odnosu sa Kinom bilo je predmet diskusije lidera EU na poslednjem sastanku Evropskog saveta u Briselu.
Kineski giganti imaju akcije u čak 14 evropskih luka, a u njih šest poseduju većinski udeo.
Kineska trgovačka luka (CMP), još jedan kineski konglomerat, drži manjinski udeo u tri francuske luke, a Ženete ističe da se sa ovom činjenicom mora "postupiti oprezno".
"Francuski poslanici ne shvataju kako kineska diplomatija funkcioniše u praksi", istakla je ona, upozoravajući da "Koskov" strateški potez u Hamburgu i dalje širenje kineskog uticaja na kritičnu infrastrukturu Evrope mogu "ograničiti ekonomski suverenitet zemlje".
Još u oktobru 2021. godine, izveštaj francuskog Instituta za vojnu strategiju (IRSEM) naveo je da su "ekonomski pritisci jedan od najmoćnijih diplomatskih instrumenata Kine" u Evropi.
"Odluka Nemačke je u suprotnosti sa aktuelnim narativom EU da mora doći do 'preoblikovanja' ekonomske zavisnosti između EU i Kine", rekla je za "Euraktiv" Elvire Fabri, iz Fondacije "Žan Žore", dodajući da se "Francuska snažno zalagala za zakonodavstvo širom EU o strožijem izboru stranih direktnih investicija".
Štaviše, nedavna najava da nemački kancelar Olaf Šolc treba uskoro da putuje u Kinu, unela je dodatnu uznemirenost.
Koalicione nesuglasice
Kontroverzni sporazum sa lukom u Hamburgu takođe je pokrenuo debatu u Nemačkoj o kineskom uticaju. Dok su vladajući SPD i kancelar Olaf Šolc podržavali sporazum, Zeleni i liberalni FDP žestoko su kritikovali taj potez.
Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok bila je među najglasnijim kritičarima.
"Kina zabranjuje stranim kompanijama da ulažu u svoju infrastrukturu, zabranjuje kompanijama da budu aktivne u Kini... I mi onda sve to dozvoljavamo u našoj zemlji?", rekla je Berbok i dodala da je to "apsolutno narušavanje konkurencije".
Proliberalni ministar finansija Kristijan Lindner predložio je novi zakon kojim bi se ograničio kineski uticaj u Nemačkoj i dodao da je "ministarstvo finansija pokrenulo inicijativu u tom cilju povodom slučaja 'Kosko'".
