Udar na slobodu govora: Amerikanci žele da cenzurišu internet

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD tiho proširuje svoje napore da ograniči govor koji smatra opasnim, zaključak je istrage portala "Intersept". Veliki broj poruka, mejlova i drugih dokumenta kojima su novinari ovog sajta imali pristup pokazuju da ovo ministarstvo već godinama pokušava da utiče na tehnološke gigante kako bi ih primoralo da cenzurišu sadržaj koji smatraju opasnim.

Rad ovog ministarstva, koji je i dalje malo poznat široj javnosti, izašao je na videlo pre nekoliko meseci kada je najavljeno formiranje posebnog tela za borbu protiv "širenja dezinformacija". Ta ideja je, očekivano, naišla na ozbiljne kritike javnosti, nakon čega se od ubrzo od nje i odustalo. Ipak, najnoviji podaci do kojih su došli novinari "Intersepta" pokazuju da u ovom ministarstvu ne odustaju od pokušaja da cenzurišu govor na internetu.

Iza zatvorenih vrata, putem pritiska na privatne kompanije, američka vlada je zadržala mogućnost da utiče na diskurs na internetu. "Platforme moraju da se naviknu na mešanje vlade. Zanimljivo je koliko su i dalje protiv toga", napisao je nekadašnji činovnik ovog ministarstva, trenutno zaposlen u "Majkrosoftu" Mat Masterson u poruci direktorki u ministarstvu Džen Istli, prenosi "Intersept".

Činovnica u Ef-bi-aju Laura Demlou u martu je izjavila da širenje "subverzivnih informacija" predstavlja pretnju po vladu SAD. Ona je to izjavila na sastanku sa visokim zvaničnicima banke "Džej-Pi Morgan Čejs" i Tvitera, a tom prilikom je dodala i da „nam treba odgovorna medijska infrastruktura".

"Mi ne koordinišemo sa drugim entitetima kada donosimo odluke o upravljanju sadržajima na našoj platformi, mi ga procenjujemo nezavisno, u skladu sa pravilima Tvitera", izjavio je portparol ove društvene mreže u odgovoru "Inerseptu".

Fejsbuk je otišao toliko daleko da je napravio specijalan portal za državne agente, koji im omogućava da obeleže objave na Fejsbuku i Instagramu koje treba ukloniti. Predstavnici ministarstva i kompanije "Meta", u čijem se vlasništvu nalaze ove dve društvene mreže, odbili su da komentarišu postojanje ovog portala.

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti započelo je da se bavi borbom protiv dezinformacija na internetu nakon navodnog "ruskog mešanja" u izborni proces 2016. godine, a zamah su dobili tokom kampanje 2020. kada su se aktivno bavili kreiranjem javnog diskursa oko vakcine protiv korona virusa.

Prema navodima iz samog ministarstva, ono planira da se bori protiv "dezinformacija" raznih vrsta, od onih vezanih za "korona virus i vakcine do rasne pravde, povlačenja SAD iz Avganistana i podrške Ukrajini", navodi se na američkom portalu.

"Poseban izazov predstavljaju marginalizovane zajednice", stoji u izveštaju ministarstva, "koje su često meta lažnih informacija, poput netačnih navoda o glasačkim procedurama koje pogađaju manjinske zajednice."

Šta su tačno "dezinformacije" nije jasno definisano i po prirodi stvari je izrazito subjektivno, što ostavlja mnogo slobode predstavnicima vlasti da ih definišu onako kako im to bude odgovaralo. To, evidentno, ostavlja mnogo prostora za zloupotrebu.

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost opravdalo je svoje ciljeve tvrdeći da terorističke pretnje mogu biti "uvećane širenjem dezinformacija putem interneta." Međutim, zaštita bezbednosti Amerikanaca često je bila (zlo)upotrebljavana od strane vlasti kako bi se postigli određeni politički ciljevi. Na primer, 2004. godine Ministarstvo unutrašnje bezbednosti upozorilo je na povećanu pretnju od terorizma u Americi neposredno pre predsedničkih izbora, za šta se veruje da urađeno u saradnji sa administracijom tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg kako bi se potpomogao njegov reizbor.