Prošlo je 157 godina otkako je američkim ustavom zabranjeno ropstvo, međutim, širom Sjedinjenih Država ropstvo je legalno u vidu kazne za osuđene zatovorenike, piše Bi-Bi-Si.
Na novembarskim izborima, građani Alabame, Luizijane, Oregona, Tenesija i Veromonta doneće odluku da li ove izuzetke treba izbrisati iz ustava saveznih država, što bi dovelo do potpune zabrane ropstva.
Trenutno oko 800.000 ljudi radi za "siću", a sedam saveznih država ne plaća zatvorskim radnicima nikakvu platu za većinu poslova. Oni koji podržavaju izmene navode da se ova "eksploatatorska rupa" mora zatvoriti, ali kritičari tvrde da bi takav potez mogao dovesti do neželjenih posledica u sistemu krivičnog pravosuđa.
Ovakav sistem je posledica vekova porobljavanja Afroamerikanaca, a nakon ukidanja ropstva, doneti su zakoni koji su za cilj imali da potisnu crnačke zajednice i teraju ih u zatvore u kojima bi morali da rade, piše Bi-Bi-Si i navodi da i dalje ima Afroamerikanaca koji su primorani da beru pamuk na južnim plantažama gde su njihovi preci nekada držani u lancima.
"Sjedinjene Američke Države nikada nisu imale dan bez kodifikovanog ropstva", kaže Kertis Rej Dejvis Drugi, koji je proveo preko 25 godina na prinudnom radu u zatvoru u Luizijani zbog ubistva koje nije počinio, pre nego što je pomilovan 2019. godine.
Dejvis je obavljao razne poslove u ozloglašenom državnom zatvoru Luizijane, nazvanom Angola po zemlji iz koje su dovedeni mnogi afrički robovi.
"Radio sam 25 godina i vratio se kući sa 124 dolara", navodi Dejvis koji nikada nije bio plaćen više od 20 centi po satu za svoj rad, za koji kaže da je bio protiv njegove volje.
Oko 75 odsto zatvorenika su crnci, pokazuje istraživanje grupe "Podžekt Inosens" koja radi na oslobađanju nepravedno osuđenih zatvorenika. Iz ove grupe tvrde da je zatvor Angola, u suštini, mesto gde se ropstvo nikada nije završilo.
"Iako je ropstvo ukinuto, to je zaista bio samo prenos iz privatnog vlasništva u ropstvo koje je bukvalno organizovala država", kaže Savana Eldridž iz Nacionalne mreže za ukidanje ropstva.
Ova organizacija radi na proširenju broja saveznih država koje zabranjuju ropstvo bez izuzetaka i pokušala je da ubedi zakonodavce u Vašingtonu da donesu sličan zakon o izmenama i dopunama američkog ustava.
Kolorado, Nebraska i Juta donele su mere zabrane svih oblika ropstva od 2018. godine, a Eldridž napominje da je pokret privukao dvostranačku podršku.
Sa druge strane, pokret je naišao i na optor kritičara koji tvrde da bi bilo preskupo da se zatvorenicima isplaćuju plate, te da ne zaslužuju odgovarajuću nadoknadu.
Čak i u Kaliforniji, jednoj od najliberalnijih saveznih država koja je, tradicionalno, pod kontrolom Demokratske partije, ovog leta nije prošao predlog za poptuno ukidanje ropstva, pošto su demokrate upozorile da bi koštalo više od milijardu dolara da se zatvorenicima isplati minimalna plata od 15 dolara po satu.
I Udruženje šerifa države Oregon protivi se toj meri. Oni navode da bi to dovelo do "nenamernih posledica" i gubitka svih "reformativnih programa" koji uključuju nisko plaćene poslove poput rada u biblioteci i kuhinji.
Iz udruženja kažu da postoje dva problema kada je reč o potpunom ukidanju ropstva.
Prvi je taj što se mera odnosi samo na osuđene, čime se izostavljaju oni koji su u istražnom zatvoru, a drugi problem je taj što bi usvajanje ovih izmena moglo da dovede do kraja bilo kog zatvorskog programa koji nije izričito odobren sudskom presudom. Ipak, navode da "ne odobravaju, niti podržavaju ropstvo u bilo kom obliku".
Za mnoge je iznenađujuće u kojoj meri su zatvorenici značajni za američku ekonomiju.
"Zatvorenici prave sve, od naočara, preko automobila, do registarskih tablica i klupa u gradskim parkovima. Oni prerađuju govedinu, mleko i sir i rade u kol-centrima za podršku vladinim agencijama i velikim kompanijama", ističe Bi-Bi-Si.
Iz Američke unije za građanske slobode (ACLU) navode da najmanje 30 saveznih država uključuje zatvorenike u svoje planove za hitne operacije u slučaju prirodnih katastrofa, dok se u najmanje 14 država zatvorenici bore protiv požara.
Međutim, čak i ako referendumi budu bili uspešni, malo je verovatno da će se životi zatovrenika promeniti preko noći, upozoravaju iz ACLU. Oni dodaju da referendumi neće biti dovoljni za okončanje ropstva, s obzirom na to da će odluke o tome da li zatvorenici koji rade imaju pravo na bolovanje donositi svaki sudija pojedinačno, što bi moglo da ostavi otvorena vrata za neki vid rada pod prisilom.