Nakon dogovora o priznanju krivice koji je 53-godišnji Hanter Bajden postigao sa saveznim tužiocem, američki predsednik Džozef Bajden rekao je novinarima da je "ponosan na svog sina", prenosi "Fajnenšel tajms".
Hanter se izjasnio krivim za namerno neplaćanje federalnog poreza na dohodak 2017. i 2018. godine, a takođe je postigao dogovor da izbegne zatvor u vezi sa optužbom za posedovanje vatrenog oružja.
List ocenjuje da je sada zaokružena istraga o Hanterovim finansijama koja je godinama bacala senku na predsednikovog sina što će, kako navode, omogućiti njemu i Beloj kući da ostave stvar iza sebe na najmanje štetan način.
Ali nedavno priznanje krivice je privuklo novi talas pažnje na čoveka koji se borio sa alkoholizmom i zavisnošću od droga i napadima republikanaca zbog poslovnih dogovora koje je sklapao.
Hanter je privukao pažnju nakon što je Donald Tramp, posle dolaska u Belu kuću, pokušao da iskopa detalje o Hanterovim sumnjivim poslovnim vezama u Ukrajini i to u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Republikancima je postao još sumnjiviji nakon što je 2020. ostavio laptop u radionici za popravku računara i njegov sadržaj je procurio, iako se nije pojavio nepobitan dokaz koji bi povezao članove porodice Bajden sa korupcijom, ističe "Fajnenšel tajms".
Uprkos tome što su republikanci u Kongresu pokrenuli sopstvenu istragu o porodici Bajden, veza između oca i sina postala je jača i oni razgovaraju telefonom više puta dnevno.
U svakom slučaju, tvrdi Alan Lihtman, profesor istorije na Američkom univerzitetu, "uspon ili pad predsednikove političke budućnosti zavisiće od toga koliko je on dobro upravljao, a ne od mana njegovog veoma problematičnog sina".
Lihtman dodaje da su i prethodni predsednici, uključujući Džejmsa Medisona, Teodora Ruzvelta i Bila Klintona, morali da se nose sa problematičnim članovima porodice dok su bili na funkciji, te da se Bajden nikada nije pokolebao u podršci sinu.
"Nikada mi nije dozvolio da zaboravim da nije sve izgubljeno. Nikada me nije napustio, nikada me nije izbegavao, nikada me nije osuđivao, bez obzira koliko su stvari bile loše", napisao je Hanter u memoarima.
"Da se nisam prezivao Bajden"
Njegovo prvo zaposlenje bilo je u zoološkom vrtu u Vilmingtonu, a prvi veliki posao bio je u MBNA, kompaniji za kreditne kartice iz Delavera. Zatim je prešao u vladu, radeći u odeljenju za trgovinu tokom Klintonove administracije. Nakon izbora Džordža V. Buša, Hanter je bio je u odborima "Amtraka" i Svetskog programa za hranu, a radio je kao lobista, konsultant i investitor.
Njegove poslovne veze proširile su se od Kine do Ukrajine, gde je zauzeo unosnu poziciju u odboru "Burisme", energetske kompanije - baš kao što je njegov otac preuzeo ključnu ulogu u oblikovanju američke politike prema ovim zemljama kao potpredsednik Baraka Obame.
"Ne mislim da bi se mnogo stvari dogodilo u mom životu da se nisam prezivao Bajden", rekao je Hanter u intervjuu za ABC 2019.
Hanterove lične borbe su na mnogo načina bile važnije od njegove karijere. Otpušten je iz kratke službe u američkoj mornarici nakon što nije prošao test na narkotike i proveo je neko vreme u klinikama za rehabilitaciju i van njih.
"Kupovao sam krek na ulicama Vašingtona, a kuvao sam svoj u hotelu u Los Anđelesu. Toliko sam bio očajan za pićem da nisam mogao da prošetam jednim blokom između prodavnice pića i svog stana, a da ne otvorim flašu da uzmem gutljaj", napisao je Hanter u memoarima 2021.