Poseta nemačkog predsednika Franka-Valtera Štajnmajera Ukrajini 25. oktobra, gde je više od sat vremena proveo u skloništu usled navodnog vazdušnog napada ruskih snaga, možda je bila deo propagandnog trika, piše "Špigel".
Štajnmajer je bio u prvoj poseti ovoj zemlji otkako je počeo rusko-ukrajinski sukob u febraru. Dok je razgovarao sa reporterima blizu granice sa Rusijom, začule su se sirene za vazdušnu opasnost i nemački predsednik je sproveden do skloništa koje se nalazi u podrumu jedne stambene zgrade.
Nakon ovog "incidenta", vlasti u Kijevu su poručile da je reč o dobrom primeru zbog čega je Ukrajini potrebno još protivvazdušnih sistema, što je pre moguće.
Međutim, nemački pravnik Tomas Fišer tvrdi da brojni detalji koji se tiču ovog događaja nemaju smisla. On je podsetio da je poseta nemačkog predsednika bila zakazana za 18. oktobar, ali je otkazana iz "bezbednosnih razloga" usled ruskog granatiranja, zbog čega se postavlja pitanje: "Da li se bezbednosna situacija, u međuvremenu, promenila?"
U kolumni za "Špigel", Fišer je primetio da je Štajnmajer sa predstavnicima medija razgovarao blizu zgrade sa potpuno opremljenim bukenrom gde su stolice, naizgled, već bile poređane u krug. On je, takođe, postavio pitanje, zbog čega nema izveštaja ni ukrajinskih, ni nemačkih medija o navodnom vazdušnom napadu koji je nemačkog predsednika naterao da pobegne u sklonište, te zašto nema informacija o tome da je bilo koji ruski projektil zaista pogodio mete u ovom gradu (Korjukovka).
Fišer, nekadašnji predsedavajući sudija Saveznog suda pravde, ističe da je nemačka vlada lako mogla da pruži jednostavne odgovore na navedena pitanja i traži objašnjenje o tome u čije ime je ovaj incident isceniran.
On je dodao da bi, ukoliko se ispostavi da je sve bilo nameštaljka, to na kraju bilo "sramotno" za Berlin jer bi nemački predsednik postao podoban glumac u propagandnom filmu.
Pre ovog odlaska u Ukrajinu, Štajnmajer je još u aprilu pokušao da poseti tu zemlju, ali mu je to tada zabranio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski. Do zategnutih odnosa dve zemlje je došlo jer je ukrajinski režim zamerao Nemačkoj činjenicu da se dugo opirala idejama o zabrani uvoza ruskog gasa, a bilo je problema i sa isporukom oružja.
Pre početka rusko-ukrajinskog sukoba, u januaru ove godine, Nemačka je odbila da pošalje oružje Ukrajini. Umesto toga, vlada je poslala 5.000 šlemova.
Tada je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko prokomentarisao ovu pomoć, rekavši da su šlemovi "vic" i upitao: "Kako će nas Nemačka dalje podržati? Možda jastucima".
Komentarišući konačnu posetu nemačkog predsednika, urednik ukrajinske redakcije nemačkog javnog servisa "Dojče vele" Ojgen Tajze podsetio je da je Štajnmajer i posle aneksije Krima "verovao u san o bezbednosti od Vankuvera do Vladivostoka".
Štajnmajer je pohvaljen zbog toga što je, kako se navodi, priznao svoje greške, ali to nije dovoljno. Od Berlina se traži da odustane od ruskog gasa, da se suprotstavi Kremlju i, konačno, odbaci ideju da je mir u Evropi nemoguć bez Rusije.
U tekstu se zaključuje da je poseta znak da je počela normalizacija nemačko-ukrajinskih odnosa i ističe se da je Nemačka primila milion ukrajinskih izbeglica, kao i da Berlin isporučuje važne sisteme oružja Ukrajini.
Jedan od primera je i nedavna isporuka naprednog protivvazdušnog raketnog sistema IRIS-T, nemačke proizvodnje, koji još nema ni Bundesver.
Za to vreme, Berlin smanjuje ulaganja u vojsku zbog rasta inflacije i otkazuje kupovinu zamena za sisteme koji su poslati Ukrajini.