Baku je negativno reagovao na ideju Jerevana da se organizuju pregovori o pravima Jermena u Karabahu, saopštila je pres službe azerbejdžanskog Ministarstva spoljnih poslova, dodajući da su pokušaji Jerevana da zloupotrebi pitanje "prava i bezbednosti" stanovnika jermenskog porekla neprihvatljivi.
"Azerbejdžanska strana ulaže napore u reintegraciju stanovnika jermenskog porekla, i zato je neophodno da se stane na put mešanju u proces, što jermenska strana radi pod raznim izgovorima, kao i opstrukciji u destruktivnom obliku", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Azerbejdžana.
Oni koji zastupaju interese jermenskih stanovnika Karabaha na svaki mogući način odbijaju pomoć koju nudi Baku, dodaje ministarstvo.
Jermensko ministarstvo spoljnih poslova je juče izrazilo uverenje da će najbolji izlaz iz konfliktne situacije u regionu biti direktni i sadržajni pregovori Bakua i Stepanakerta uz međunarodno učešće. Rešavanje pitanja prava i bezbednosti 120.000 Jermena nepriznate republike je nazvano vitalnim.
Konflikt u Karabahu je počeo februara 1988. godine, kada je Nagorno-Karabaška autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Kao rezultat oružanog sukoba koji je trajao od 1992. do 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Nakon toga, sukob je eskalirao više puta.
U okončanju drugog rata koji je izbio 2020. godine, posredovala je Moskva i rasporedila 2.000 pripadnika mirovnih snaga u regionu.
Dogovorili su se da potpuno prekinu vatru, da razmene zarobljenike i tela mrtvih, a pored toga, regioni Kelbadžara i Lačina, kao i deo regiona Agdam, pripali su Bakuu. Ruske mirovne snage su stacionirane u regionu, i kod Lačinskog koridora.
Od prošle godine Jermenija i Azerbejdžan su, uz posredovanje Rusije, SAD i EU, počeli da razgovaraju o budućem mirovnom sporazumu.