Bivši premijer Grčke Kirijakos Micotakis ubedljivo je pobedio na opštim izborima u nedelju, a njegov fokus će ubuduće biti privlačenje investitora, prenosi "Blumberg".
Njegova konzervativna Nova demokratija dobila je 40,6 odsto glasova, odnosno 158 poslanika u parlamentu od 300 mesta, što će joj omogućiti da formira jednostranačku vladu.
Micotakis je ekonomiju učinio centralnom temom svoje kampanje. Opšti indeks Atinske berze porastao je za više od 36 odsto ove godine.
"Narod nam je obezbedio većinu", rekao je Micotakis u nedelju uveče i dodao: "Glavne reforme će se odvijati velikom brzinom".
Micotakis će danas položiti zakletvu, nakon čega će imenovati novi kabinet kako bi mogao da otputuje u Brisel, na sastanak lidera Evropske unije, zakazan za 29. i 30. jun.
Kirijakos Micotakis je bio premijer Grčke od 2019. sve do prošlog meseca, kada je Joanis Sarmas imenovan za privremenog premijera nakon izbora 21. maja.
Micotakis je učestvovao u ekonomskoj transformaciji Grčke, u kojoj se bruto domaći proizvod vratio na nivo na kojem je bio kada je zemlja, 2010. godine, izgubila sposobnost da vraća dugove. Nezaposlenost se prepolovila, a akcije i obveznice su u usponu.
Tokom predizbornog kampanje, Micotakis je obećao da će povećati plate u javnom sektoru i podstaći privredu kako bi se povećale plate radnika i u privatnom sektoru.
Novi parlament sastojaće se od osam partija, uključujući tri ekstremno desničarske grupe, poput "Spartanaca" - nacionalističke stranke, koju podržava jedan od vodećih zvaničnika stranke "Zlatna zora", koji je sada u zatvoru.
"Stranke krajnje desnice će verovatno pokrenuti pitanja poput migracija, odnosa sa Turskom, abortusa, uloge religije u obrazovanju i sankcija protiv Rusije", izjavio je Volfango Pikoli, kopredsednik agencije "Teneo intelidžens" sa sedištem u Londonu.
Prvi izazov za novu vladu biće da poboljša rejting državnog duga. Micotakis će nastojati da smanji deficit Grčke, koji je, zbog šoka cena energenata, dosegao 9,6 odsto bruto domaćeg proizvoda tokom 2022. godine.
Borba protiv utaje poreza biće jedan od prioriteta nove administracije. Šef Banke Grčke Janis Sturnaras izjavio je da Grci prijavljuju prihode u vrednosti od 80 milijardi evra (87,1 milijardu dolara), iako potrošnja iznosi 140 milijardi evra.
"To nije samo pitanje poreske pravde, već i pitanje dobrog planiranja budžeta i načina na koji funkcioniše država", rekla je Marija Gavouneli, generalna direktorka istraživačkog centra "Elijamep", sa sedištem u Atini.
Micotakis je obećao da će povećati minimalnu zaradu sa 780 na 950 evra mesečno. U 2010, godini, pre dužničke krize, minimalna zarada iznosila je 740 evra.