Svet
Državna cenzura: Australija kažnjava društvene mreže zbog širenja lažnih vesti
Vlada tvrdi da ACMA ne bi imala ulogu u određivanju toga šta je istina, a šta laž. Međutim, ne navodi ko će imati tu ulogu, odnosno ko će propisivati šta je dezinformacija
Australija priprema nacrt zakona kojima će se kompanije vlasnice društvenih mreža kažnjavati ukoliko nisu uklonile dezinformacije sa svojih platformi, prenosi tamošnji list "Ejdž", ali ne precizira ko će određivati šta su lažne vesti.
Prema predloženom zakonu, vlada bi mogla da nametne novi kodeks kompanijama koje više puta nisu rešile problem plasiranja lažnih vesti ili svojevrsni standard za celu industriju koji bi primorao digitalne platforme da uklone štetan sadržaj, dodaje list.
Očekuje se da će budući zakon, pošto prođe javnu raspravu, doći pred parlamentarce do kraja godine.
Maksimalna predviđena kazna za kršenje budućeg kodeksa iznosila bi 2,75 australijskih dolara ili dva procenta globalnog prometa, u zavisnosti od toga koji iznos je veći, dok bi kršenje standarda što se odnosi na celu industriju povlačilo penal vrednosti 6,88 miliona australijskih dolara, ili pet odsto globalnog prometa kompanije.
U slučaju "Mete", vlasnika "Fejsbuka", na primer, maksimalna kazna bi mogla da iznosi više od osam milijardi dolara.
Prema predloženom zakonu, Australijska uprava za komunikacije i medije (ACMA) imala bi ovlašćenja da pribavi informacije i dokumente s digitalnih platformi u vezi s dezinformacijama. Ali vlada tvrdi da ACMA ne bi imala ulogu u određivanju toga šta je istina, a šta laž. Međutim, ne navodi ko će imati tu ulogu, odnosno ko će propisivati šta je dezinformacija.
"Vlada premijera Entonija Albanezea posvećena je zaštiti Australijanaca na mreži, što podrazumeva da država ima ovlašćenja kojima može da sankcioniše digitalne platforme koje plasiraju dezinformacije", izjavila je ministarka komunikacija Mišel Rouland za "Ejdž", ističući pri tome da ovde nije reč o ograničavanju slobode govora.
Evropska unija je prošle godine usvojila nove zakone u sličnom obračunu s društvenim medijima, a koji uključuju kazne do šest odsto globalnog prometa kompanija.
Najdrastičnije je zasad otišla Irska koja predlaže zakon o govoru mržnje – ukoliko taj akt bude usvojen, irske vlasti će dobiti ovlašćenje da osuđuju ljude za niz krivičnih dela "mržnje", uključujući posedovanje materijala koji bi, ukoliko se proširi, mogao da podstiče mržnju kod drugih.
Najglasniji protiv takvog propisa i sličnih zakona je vlasnik "Tvitera" Ilon Mask, koji pomenute pokušaje karakteriše upravo kao masovni napad na slobodu govora.
Inače, njegova kompanija je objavila krajem maja da napušta "kodeks dobre prakse za borbu protiv dezinformacija u Evropskoj uniji".
