Svet
Upozorenje za kandidate: Francuska i Nemačka ukidaju jednoglasno odlučivanje u EU
"Grupa prijatelja za odluke kvalifikovane većinom" u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU osnovana je sa zahtevom da se "zbog ruske invazije na Ukrajinu ključne odluke iz oblasti bezbednosti i spoljne politike ubuduće donose kvalifikovanom većinom", a ne konsenzusom
Francuska i Nemačka su uverene da će delimična institucionalna reforma EU biti moguća kasnije ove godine, rekle su francuska i nemačka ministarka za Evropu Lorens Bun i Ana Lurman u ekskluzivnom intervjuu za "Euraktiv".
Konkretno, dve zemlje nastoje da ukinu obavezu jednoglasnog odlučivanja i zamene je odlučivanjem kvalifikovanom većinom u oblastima poput spoljne politike "kako bi se EU učinila sposobnijom da deluje pre prijema novih država članica – kao što je Ukrajina".
Ovaj korak bi već bio moguć u okviru postojećih ugovora na osnovu tzv. paserel klauzule kojom se dozvoljava izmena zakonodavnog postupka bez formalnih amandmana, odnosno da se bez formalne izmene ugovora omogući zemljama EU da umesto jednoglasno, o određenim pitanjima odlučuju na osnovu glasova kvalifikovane većine.
Prelazak na glasanje kvalifikovanom većinom trebalo bi da bude samo prvi korak i trebalo bi da se desi "u ograničenom, veoma pragmatičnom okviru", navela je nemačka ministarka Lurman.
I Francuska i Nemačka zalažu se za veliku reformu EU pre nego što prime bilo koju od osam država kandidata.
"Saglasni smo da sa narednim proširenjima moramo da se nosimo drugačije nego sa prethodnim, kao i da moramo da reformišemo institucije kako bismo bili spremni za EU sa novim članicama", ocenila je Lurman dodajući da "proširenja ne može biti bez reforme".
Kako podseća "Euraktiv", Nemačka je u više navrata zagovarala reforme pre proširenja, tvrdeći da EU prvo mora da bude institucionalno sposobna da prihvati nove članice.
Bez reformi, EU bi "mogla da izgubi sposobnost da deluje", navodi Lurman.
Početni poziv na reformu EU prošlog maja naišao je na različite reakcije. U zajedničkom dokumentu o stavu, 13 država članica je upozorilo na "preterano visoka očekivanja" i izjasnilo se protiv bilo kakvih sveobuhvatnih promena ugovora.
Međutim, kako za "Euraktiv" navode ministarke, povodom te ideje sve više država članica "daje pozitivne povratne informacije".
Bilo kakva reforma je, ipak, moguća samo ako se slože sve članice.
Francuska i Nemačka su prošle godine pokrenule niz inicijativa za postavljanje temelja za reformu. U januaru su dve zemlje osnovale francusko-nemačku radnu grupu stručnjaka za institucionalne reforme u EU.
Pored toga, početkom maja su osnovali "Grupu prijatelja za odluke kvalifikovane većinom" u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU sa zahtevom da se "zbog ruske invazije na Ukrajinu ključne odluke iz oblasti bezbednosti i spoljne politike ubuduće donose kvalifikovanom većinom".
U novoformiranoj koaliciji od devet zemalja Evropske unije su Nemačka, Francuska, Belgija, Finska, Italija, Luksemburg, Holandija, Slovenija i Španija.
Glasanje kvalifikovanom većinom sprečilo bi "problematične" vlade EU, poput mađarske koju predvodi Viktor Orban, da, na primer, blokiraju slanje dodatne pomoći Kijevu ili spreče uvođenje pojedinih sankcija Rusiji.
