Stoltenbergu produžavaju mandat treći put

Mandat generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu verovatno će biti produžen za još godinu dana, tvrde četiri diplomate NATO-a za "Euraktiv".

Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od oktobra 2014. godine, trebalo bi da se povuče ove jeseni, ali prema mišljenju ovih zvaničnika šefovanje Alijansom biće mu produženo treći put.

I posle Stoltenberga - Stoltenberg: NATO ne može da se dogovori o novom generalnom sekretaru

"Čini se da nijedno od imena koja su kružila kao potencijalni naslednici – poput danske premijerke Mete Frederiksen, ministra odbrane Velike Britanije Bena Volasa ili španskog premijera Pedra Sančeza – do sada nije uspelo da dobije potpunu podršku među 31 članicom NATO-a", navodi "Euraktiv".

Novi šef NATO-a, inače, mora biti dogovoren konsenzusom nakon komplikovanog i tajnog procesa selekcije, a do nominacije dolazi tek kad se postigne politički dogovor među članicama, posebno onih iz kvarteta najvećih saveznika - Francuske, Nemačke, Britanije i SAD.

Volas je, inače, prvi koji se povukao iz trke, sugerišući da bi Vašington želeo da Stoltenberg ostane.

"Kapetan u oluji"

NATO diplomate unutar alijanse ukazuju na to da se Stoltenberg već dokazao sposobnošću da se tokom krize nosi sa vojnim savezom.

"Nije bezbedno menjati kapetana tokom oluje", odgovorio je jedan visoki zvaničnik NATO na pitanje o predstojećoj odluci.

Produženje mandata trenutnom šefu daje zapadnoj vojnoj alijansi više vremena da se fokusira na svoju kratkoročnu i dugoročnu podršku Ukrajini, ne gubeći vreme na izbor odgovarajuće ličnosti.

Da je ukrajinska kontraofanziva počela ranije u proleće, rusko-ukrajinski sukob bi, kako smatraju sagovornici "Euraktiva", došao već do prekretnice i ostavio dovoljno vremena da se novom lideru "otvore vrata". Zbog kašnjenja, saveznici NATO ipak bi da ponovo razmisle o svojoj strategiji.

Po kuloarima alijanse nazivan "šaptačem Trampu", Stoltenberg je, kako kažu, zaslužan za držanje članica alijanse na okupu, ali i za natezanje sa gnevom Trampove administracije zbog niske potrošnje Evrope na odbranu i nevoljnosti da se okrene Aziji.

Hvali se njegova smirenost u suočavanju sa padom Kabula 2021. godine, povlačenjem NATO trupa iz Avganistana i sukobom u Ukrajini.

On je, kako "Euraktiv" podseća, takođe taj koji je sprečio Poljake da aktiviraju član 4 nakon pada ukrajinske rakete (za koju se prvo mislilo da je ruska) u mali gradić na granici sa Ukrajinom.

"Ja sam odgovoran za sve odluke koje ovaj savez mora da donese osim jedne. A to se tiče moje budućnosti. To je na 31 saveznici da odluči", rekao je Stoltenberg upitan da li želi da zadrži posao.

S obzirom na to da bi Stoltenberg ostao na ovom poslu do 1. oktobra 2024. godine, ime sledećeg generalnog sekretara verovatno će biti odlučivano u vreme kada će se deliti najviši poslovi u EU, nakon sledećih evropskih izbora zakazanih za jun sledeće godine.

To takođe znači da bi novi šef, u sedište NATO stigao samo nekoliko meseci pre nego što se novi (ili stari) predsednik SAD useli u Belu kuću.

Neke članice alijanse ipak brinu da bi zbog duge potrage za Stoltenbergovim naslednikom moglo da dođe do krize u donošenju odluka vojnog saveza.

"Moglo bi se smatrati ogromnim deficitom demokratije ako saveznici NATO ne uspeju da pronađu novog kompromisnog kandidata", istakao je četvrti diplomata NATO-a.