Juče je u Kini, u Tjenđinu, počeo četrnaesti Godišnji sastanak novih šampiona u organizaciji Svetskog ekonomskog foruma (VEF), kolokvijalno poznat i kao "Letnji Davos", koji će trajati do 29. juna.
Reč je o prvom takvom forumu koji je organizovan uživo nakon izbijanja pandemije korona virusa, a očekuje se da će na njemu učestvovati oko 1.500 predstavnika poslovnog sektora, državnih institucija, civilnog društva, međunarodnih organizacija i akademske zajednice.
Kako navodi "Global tajms", kineski portal blizak tamošnjoj Komunističkoj partiji, reč je o forumu koji će "pomoći učesnicima da bolje razumeju kineski ekonomski napredak i visoke standarde otvaranja", kao i da on "najavljuje ulogu Kine kao pokretača globalnog oporavka i rasta, temelja ekonomske stabilnosti i globalizacije u trenutku rastućeg rizika od recesije i poziva na 'ekonomsko razdvajanje' i 'uklanjanje rizika'".
"Letnji Davos" deli mnoge sličnosti, ali i razlike sa svojim poznatijim zimskim parnjakom, smatraju sagovornici RT Balkan.
"'Zimski Davos' je u neku ruku u javnosti doživljen kao stecište pomalo dekadentne ekonomske elite, ali treba imati u vidu da ekonomski impulsi više nisu u Evropi, već na Dalekom istoku. 'Letnji Davos' u Tjenđinu okuplja svetske lidere u jednoj drugačijoj atmosferi, pošto se više govori o ekonomskom rastu, traže se novi džepovi rasta, novi parteri za nove poslove, u tome je glavna razlika u odnosu na zimski Davos", naglašava novinar Branko Žujović.
Samit u Tjenđinu je odlična prilika za Kinu da pokaže kakav je domaćin i predstavi svoja dostignuća u različitim oblastima, kaže za RT Balkan saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu Katarina Zakić.
"Ovo je jedinstvena prilika za sve učesnike da se ponovo nađu u Kini, te da bliže razgovaraju o temama koje jesu u centru pažnje ove godine, a to su preduzetništvo, nove tehnologije i klimatske promene. Naravno, teme razgovora su različitih priroda, kako ekonomskih tako i geopolitičkih, a broj sastanaka što zvaničnih, što nezvaničnih je veliki, tako da je ovaj forum bitno mesto za dobijanje informacija iz prve ruke. Za samu Kinu ovo je još jedna u nizu odličnih prilika da pokaže kakav je domaćin, ali ujedno i da predstavi svoja dostignuća i rezultate u različitim oblastima – počev od nauke i tehnologije do ekologije", objašnjava ona.
Jednu od razlika između dva samita predstavlja i to što "Letnji Davos" naglasak stavlja na ekonomiju, a ne na politiku. To se može videti i u činjenici da većina govornika i učesnika panela u Tjenđinu dolazi iz poslovnog sveta, dok su politički predstavnici uglavnom ministri zaduženi za ekonomiju, trgovinu i finansije. Jedan od izuzetaka je mađarski ministar spoljnih poslova Petar Sijarto, koji je učestvovao na jednom od panela.
"Politički lideri u Evropi nisu previše zainteresovani za međusobnu povezanost Evrope i Kine. Naprotiv, oni su zainteresovani za takozvano razdvajanje ili uklanjanje rizika, što bi, po našem shvatanju, bilo samoubistvo, brutalno samoubistvo koje je počinila evropska ekonomija", poručio je mađarski ministar u Kini.
U Kini se "manje se govori o elitističkim temama, više se govori o konkretnoj ekonomiji", naglašava Branko Žujović.
Odnosi Kine i zapadnih zemalja, pre svega SAD, poslednjih godina su postali opterećeni opsesijom Vašingtona da je "raskidanje ekonomskih veza" sa Pekingom od ključnog značaja za američku nacionalnu bezbednost. Iako Evropska unija još uvek nije zauzela toliko agresivan stav, tamošnji zvaničnici sve češće govore o potrebi za "smanjenjem rizika" u trgovini sa Kinom.
Takva politika Vašingtona i Brisela, ipak, nije bez kritičara, koji u najvećem broju dolaze iz poslovne zajednice. Za američka i evropska preduzeća, zaoštravanje odnosa između Kine i Zapada predstavlja izrazito negativan razvoj događaja, pošto bi ona mogla da izgube pristup lukrativnom kineskom tržištu.
"Letnji Davos je dobar lakmus za odnos svetske ekonomske zajednice prema politici vodećih zapadnih zemalja. Vodeće američke, ali i evropske kompanije poput 'Mercedesa' i BMV-a, podigle su glas protiv politike ograničavanja Kine i suzbijanja njenog tehnološkog razvoja. Samim tim, na samitu u Tjenđinu će se više govoriti o saradnji a manje o konfrontaciji", naglašava Žujović.
Ćijang: Kina je temelj svetskog ekonomskog rasta
Kineski premijer Li Ćijang je na otvaranju foruma naglasio da će njegova zemlja biti motor svetskog ekonomskog razvoja, dok je kritikovao pokušaje mnogih zapadnih zemalja da "umanje rizik" u trgovini sa Kinom. On je dodao da bi, u ekonomski izazovnim trenucima, "preduzeća sama trebalo da donose odluke", kao i da "vlade ne bi trebalo da im smetaju time što će politizovati probleme".
Kineski premijer je naglasio i da je svet "integrisana celina", kao i da su interesi zemalja međusobno povezani, a ne "igra nultog zbira" u kojoj jedni dobijaju, a drugi gube.
"Mi danas imamo jednu potpuno inverznu situaciju koja pre dvadeset godina nije bila zamisliva. Amerika danas zastupa rigidan pristup, dok se Kina zalaže za slobodniju trgovinu", naglašava Branko Žujović.
Osnivač i izvršni direktor VEF-a Klaus Švab iskoristio je svoj govor da pohvali Kinu i njenog premijera, naglasivši da Ćijang iza sebe ima zadivljujuće rezultate kada je u pitanju ekonomski razvoj više kineskih provincija.
"Kina je postigla izuzetna dostignuća u ekonomiji, društvenom razvoju, diplomatiji i u mnogim drugim oblastima", dodao je taj kontroverzni nemački inženjer, koga mnogi optužuju da stvara novi sistem globalnog upravljanja jer demokratske institucije menja "vladavinom samoproglašenih elita" što bez ikakve kontrole odlučuju o sudbinama milijarda ljudi širom planete.
"Klaus Švab sarađuje sa kineskim državnim rukovodstvima počev od 1979. godine, dakle od trenutka kada su krenule ekonomske promene u Kini, predvođene tadašnjim kineskim liderom Deng Sjaopingom. Od prve posete kineske državne delegacije 'Zimskom Davosu', kineske delegacije nisu propustile nijedan Davos. Najviši stepen saradnje Svetskog ekonomskog foruma i Kine je ostvaren davanjem mogućnosti Kini da bude domaćin 'Letnjeg Davosa'", smatra Katarina Zakić.
Švab od ranije važi za velikog poštovaoca kineskog ekonomskog modela, koji je više puta javno hvalio, zbog čega je u pojedinim trenucima nailazio i na čuđenje zapadne javnosti.
"Kada je reč o Klausu Švabu, Zapad je bio zabrinut kada je on krajem prošle godine u Kini dao intervju u kome je rekao da je kineski sistem poželjan ili uzoran. To je bilo neočekivano, ta ocena ga određuje u smislu aktuelnosti i u kontekstu nekih stvari koje brinu Zapad. To 'Letnjem Davosu' daje poseban značaj", kaže Žujović.
Da između rukovodstva VEF-a i Kine postoji razumevanje kada je reč o daljem razvoju svetske ekonomije smatra i Katarina Zakić.
"Švab je u više navrata isticao koliko je fasciniran kineskim ekonomskim razvojem i koliki je značaj i doprinos kineske ekonomije svetskoj ekonomiji. U tom smislu se načela razvoja svetske ekonomije za koje se zalaže Klaus Švab i kinesko rukovodstvo dosta poklapaju, jer je za obe strane nesmetani proces globalizacije i sveukupnog svetskog ekonomskog napredovanja nezaobilazan deo savremenog privređivanja", smatra ona.
Ipak, ona dodaje da "bez obzira na ova zalaganja ostaje pitanje - da li je u tekućim geopolitičkim okolnostima ovakav sistem i dalje moguće da postoji, i ako jeste, u kakvom obliku tj. formi".
Činjenica da se "Letnji Davos" održava u Kini ukazuje na značaj te zemlje, ali i čitavog regiona Istočne Azije u budućnosti ekonomskog razvoja čitave planete.
"Svetski motor se nesumnjivo okrenuo ka istoku, zato se i Rusija pre nekoliko godina okrenula u tom pravcu, pošto se taj sistem pokazao kao izuzetno uspešan", zaključuje Žujević.