RT Balkan analiza: Zašto NATO ne može da se dogovori oko Stoltenbergovog naslednika?

Na prvi pogled, posao šefa NATO-a jeste posao iz snova. Donosi uticaj, moć, neprekidna putovanja, pa i platu od, prema pisanju nekih medija, oko 29.000 evra. Sadašnji lider Alijanse, međutim, bio je spreman da ovu poziciju napusti, kako bi postao guverner Norveške centralne banke.

Ali, nije mu se posrećilo - mandat na čelu Severnoatlantskog saveza, produžavan mu je već dva puta, a sve su prilike da će se članice NATO-a dogovoriti da i u narednih godinu dana Stoltenberg nastavi da drži uzde.

Nije da na Zapadu, pa i na istoku Alijanse nema onih koji bi rado uskočili u njegovu fotelju - ali, prosto, 31 država NATO-a ovaj put jednostavno ne može da postigne dogovor oko njegovog naslednika.

Stoltenbergov mandat ističe u oktobru, ali su spekulacije oko toga ko će preuzeti funkciju počele još krajem prošle godine.

Šuškalo se da bi to mogla biti Kristija Friland, zamenica kanadskog premijera Džastina Trudoa i unuka Majkla Čomjaka, istaknutog ukrajinskog nacističkog saradnika.

NATO na mukama: Ko će biti Stoltenbergov naslednik?

Evropljani su pričali o premijerki Estonije Kaji Kalas, predsednici Slovačke Zuzani Caputovoj, i nekadašnjoj hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar-Kitarović.

Ni one, međutim, kao ni veteran holandske vlade Mark Rute, ni španski premijer Pedro Sančez, pa ni šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ne zadovoljavaju visoke kriterijume članica Alijanse.

Britanski ministar odbrane Ben Volas, rekao je da odustaje od svoje želje da šefuje u NATO-u jer Amerika ipak želi da produži mandat Stoltenbergu, a sve su prilike da će ista sudbina snaći i dansku premijerku Mete Frederiksen.

Mnogo je razloga zbog kojih su nastali "problemi u raju" i zbog kojih NATO ne može da se dogovori oko novog generalnog sekretara.

Plenković favorit za NATO sekretara: Ko još može da bude Stoltenbergov naslednik

Poljska, kao i druge zemlje koje su geografski bliže Rusiji, veruju da bi Alijansa Moskvi poslala snažnu poruku kada bi za generalnog sekretara NATO-a postavila političara iz zemlje koja je nekad bila deo Sovjetskog Saveza.

Zapadne nacije, međutim, strahuju da bi ovo moglo da isprovocira Rusiju dovođenjem NATO-a na prag Moskve. Francuzi konkretno, neće ni Bena Volasa, zbog toga što je Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo iz EU.

Za neke je pak, još jedan Skandinavac na čelu alijanse-previše.

Izbegavanje sukoba u vremenima krize

Ali, kako je moguće da u okviru, najvećeg vojnog saveza ne može da se postigne konsenzus oko naizgled potpuno jednostavne stvari?

"Naravno da je u okviru NATO-a preovlađujući uticaj Amerike, ali kada je reč o kadrovskoj strukturi vrha Alijanse, i izbora za generalnog sekretara, javljaju se neke druge interesne opcije. Tako se uz američku i britansku zajedno, pojave i opcije Francuske i Nemačke, pojedinačno ili dogovorno", ističe general u penziji Mitar Kovač.

On za RT Balkan ocenjuje da bi razlog za produžavanje Stoltenbergovog mandata moglo da bude baš to nerazumevanje među članicama, ali je dobar motiv, prema njegovoj oceni, i ukrajinska kriza.

"Lično mislim da će prevagnuti američko-britanski predlog. Jer, Volas se, naime, pokvukao pošto Amerika ide na opciju da postojeći sekretar ostane još godinu dana. Druga mogućnost bilo bi traženje neke kompromisne ličnosti koju će prihvatiti i Amerika i Francuska i Nemačka", ističe Kovač.

Prema njegovim rečima plan o produžavanju mandata Stoltenbergu, ujedno je i najracionalniji, jer tako se, kako kažu "ne potežu razlike niti se javno pokazuju borba i sukobi u ovom vremenu krize".

Ili, kako je za "Euraktiv" rekao jedan NATO zvaničnik: "Nije bezbedno u toku oluje menjati kapetana".

Dokaz raspadanja Alijanse

Za analitičara i politikologa Aleksandra Pavića nemogućnost postizanja konsenzusa oko šefa NATO-a, samo je dokaz, "ako ne raspada, onda entropije" Alijanse.

Drama oko Stoltenbergovog naslednika: NATO sada razmatra uparivanje sa EU trkom za najviše položaje

"Sada se vidi da sve više država gleda da namiri svoje političke potrebe i da ovaj savez postaje zajednica interesa, umesto zajednica vrednosti, kako oni vole da kažu. I sve će im biti teže da se dogovore. Bilo je tu nekoliko kandidata, ali jasno je da nisu mogli da dobiju podršku svih i da u svemu tome postoji međusobno uslovljavanje", ističe Pavić.

Naš sagovornik, takođe veruje da bi izbor generalnog sekretara mogao da sačeka narednu godinu, i izbore za Evropsku uniju i Evropski parlament, kako bi se u okviru svih tih previranja napravio dogovor o Stoltenbergovom nasledniku.

"Jasno je da, koliko god oni proklamovali jedinstvo, tako stvari uopšte ne stoje i da ovo pitanje sukcesije Stoltenberga to ne oslikava", uveren je Pavić.

Samo "šrafovi", nema pravog kandidata

Za njega je, u izboru za šefa NATO-a najmanje bitna ličnost kandidata, budući da "nema više pravih ličnosti, pravih lidera i državnika". Svi oni su, tvrdi naš sagovornik, samo eksponenti različitih interesnih grupa i obični "šrafovi".

"Nema u tom izboru ličnosti od formata, a kada nema toga i velike politike, nastaju upravo ovakve situacije, gde razne interesne grupe i lobiji pokušavaju da izguraju svog kandidata. Da se razumemo, lider NATO-a je Vašington i bez Vašingtona NATO ne postoji. Izbor je samo formalan jer neko mora da bude generalni sekretar. Sigurno je međutim da Stoltenberg ne donosi odluke. On samo sprovodi ono što je odlučeno u Vašingtonu ili eventualno u Davosu", uveren je Pavić.

Sagovornik RT Balkan smatra da "ljudi od karaktera" ne bi ni pretendovali na ovakvu funkciju, budući da je poznato da "NATO predstavlja najveću opasnost za mir u svetu" i da politika koju on vodi ugrožava globalni mir.

"Kad bi se desilo da za mesto sekretara NATO-a bude predložena ličnost od integriteta, to bi značilo da Alijansa menja svoju suštinu. Ipak mi se čini da tu stvarno važi poslovica da vuk dlaku menja, ali ćud nikad", ističe Pavić.

Da li bi, međutim, Zapadni Balkan trebalo da "navija" na nekog od kandidata, nadajući se da bi se taj neko, bolje od ostalih postavio prema ovoj regiji?

Ne - jer Pavić kaže da ta utakmica nas uopšte ne bi trebalo da zanima.

"Za nas bi to bilo bitno jedino ako bi se u samom Vašingtonu promenila politika. Na primer, da je na čelu Amerike Donald Tramp, bilo bi nam bitno ko će biti generalni sekretar. Ali, dok su tamo na vlasti neokonzervativci i njihovi partneri i istomišljenici... Politika NATO-a prema nama uvek će biti odraz politike najmoćnijih zapadnih članica, na prvom mestu Amerike", zaključuje Pavić, dodajući da takve promene u ovim centrima moći nisu ni na vidiku "bar do izbora u Americi 2024. godine".