Švedska i dalje nastoji da pristupi NATO-u pre najavljenog samita u Vilnjusu ili tokom njega, iako i dalje nije izvesno hoće li se takve želje Stokholma ostvariti, rekao je premijer Ulf Kristerson.
"Švedska će postati članica NATO-a", rekao je Kristerson u intervjuu za javni servis SVT i dodao: "Niko ne može da obeća da će se to dogoditi konkretno u Vilnjusu ili neposredno pre njega, čak iako je to sve vreme bila naša namera koju delimo sa svakom drugom zemljom NATO-a", prenosi Rojters.
Švedska i Finska su podnele zahtev za pristup alijansi nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini. Pristup Finske ratifikovan je prošlog aprila, dok Turska i Mađarska nastavljaju da blokiraju zahtev Švedske.
Zahtev koji je Ankara postavila Stokholmu je izručenje više od 130 pojedinaca, većinom kurdskih separatista. Među njima su navodne pristalice Radničke partije Kurdistana (PKK), koju i SAD i Evropska unija označavaju kao terorističku organizaciju, ali i pristalice Snaga samoodbrane sirijskih Kurda (IPG) i sledbenici imama Fetulaha Gulena koji je osumnjičen za pokušaj državnog udara u Turskoj 2016, a sada živi u Americi.
Ankara je takođe izrazila protest zbog antiturskih demonstracija održanih u toj nordijskoj zemlji. Švedska, sa druge strane, smatra da je ispunila sve zahteve koji se navode u trilateralnom sporazumu sa Turskom i Finskom, koji je postignut u Madridu prošle godine, a događaje na demonstracijama opravdava pravom na slobodu govora.
Švedski i turski zvaničnici sastali su se 14. juna kako bi razmotrili ulazak Švedske u NATO, a dvema zemljama predstoji još jedan sastanak na visokom nivou u Briselu u organizaciji generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga pre samita u Vilnjusu.
Kristerson je dodao da se nada da će se na predstojećem sastanku razrešiti preostala pitanja pre NATO samita u Vilnjusu.