Britanski premijer Riši Sunak redovno koristi hemijske olovke sa mastilom koje može da se obriše kako bi pisao beleške na zvaničnim dokumentima i tokom sastanaka vlade, što je dovelo do zabrinutosti za bezbednost u Dauning stritu, saznaje "Gardijan".
Sunak je u javnosti često viđen kako kako koristi hemijske olovke "pilot 5", a to se poslednji put desilo tokom sastanka vlade pre dve nedelje.
On je fotografisan kako sa tom olovkom potpisuje zvanična dokumenta i pisma, kao i tokom međunarodnih skupova poput Evropske političke zajednice u Moldaviji.
Te hemijske olovke, koje se prodaju za 4,75 funti, reklamiraju se kao "savršene za one koji uče da pišu mastilom, zato što ako napravite grešku, mastilo može da se obriše".
Činjenica da Sunak koristi takve olovke naišla je kritike u Velikoj Britaniji, pošto postoji mogućnost da bi njegove beleške, poruke i potpisi mogli biti obrisani sa državnih dokumenata.
U Dauning stritu su rekli da su takve olovke široko rasprostranjene i da ih koristi veliki broj zaposlenih u državnim institucijama.
Poslednjih godina, pisane beleške britanskih premijera predstavljaju jedan od glavnih resursa za istoričare koji istražuju unutrašnje dinamike britanskih vlada.
Pisane beleške Margaret Tačer, na primer, otkrivaju njene planove za vanredne mere tokom štrajka radnika ili neslaganja unutar vlade tokom Folklandskog rata.
Predsednici SAD redovno koriste olovke sa postojanim mastilom kako njihovi potpisi ne bi izbledeli ili bili oštećeni zbog protoka vremena.
Na društvenim mrežama postoje i fotografije na kojima se vidi kako Sunak koristi olovke sa trajnim mastilom kako bi potpisao međunarodne sporazume.
Ljudi bliski premijeru tvrde da on čuva sve svoje beleške, dok je Sunakov portparol rekao da je u pitanju "olovka koju obezbeđuje i široko koristi državna služba", te da "premijer nikada nije koristio funkciju brisanja, niti bi to uradio".
Kako prenosi "Gardijan", vlada Rišija Sunaka tokom poslednja tri meseca zabranila pristup javnosti rekordnom broju dokumenata, zbog čega se našla na udaru kritika zbog "kulture prikrivanja".
Podaci pokazuju da su oni odobrili potpuni pristup informacijama u samo 33,6 odsto slučajeva zahteva za slobodnim pristupom informacijama od javnog značaja.