U intervjuu pre svog prvog zvaničnog putovanja u Vašington, nemački ministar Boris Pistorijus naveo je za "Njujork tajms" da Nemačka planira da poveća svoje isporuke oružja širom sveta, i preuzme jaču ulogu, kako u Indopacifičkom regionu, tako i u evropskom vojnom rukovodstvu.
Nemačka, prema njegovim rečima, mora da pomogne u Južnom kineskom moru kako bi "osigurala da se međunarodni poredak zasnovan na pravilima i međunarodnom pravu i dalje poštuju, kao i da se sloboda plovidbe i sloboda trgovačkih puteva i dalje primenjuju u budućnosti".
Iako se nada da će povećati učešće Nemačke u tom regionu, Pistorijus precizira da njegova zemlja ne želi da se tamo uspostavi kao vojna sila.
"Predaleko smo i nismo usidreni za to", ističe on.
Ministar ipak želi da pojača nemačke isporuke oružja zemljama u Indo-Pacifiku, a možda i drugim nezapadnim partnerima širom sveta.
Kao i nemački kancelar Olaf Šolc, i on je naglasio potrebu za čvršćom saradnjom sa nezapadnim saveznicima, koji su suočeni sa pritiskom da se pridruže u sukobu sa Kinom i Rusijom, ali kojima je, kako tvrdi, "potrebno ponuditi više zauzvrat".
Tokom nedavne posete Indiji, Pistorijus je sa indijskim premijerom Narendrom Modijem razgovarao i o olakšavanju procesa kupovine oružja.
"Uveren sam da to znači da treba da obezbedimo više isporuka oružja. Moramo da razgovaramo o tome u Nemačkoj i da promenimo o ograničenja. To ne znači da želimo da preplavimo svet nemačkim oružjem, već sve to mora da se uradi sa osećajem za meru", istakao je nemački ministar.
On tvrdi da su Zapadu države poput Indije potrebne radi suprotstavljanja rivalima poput Rusije i Kine.
Nemačka inače okleva da obezbedi nove sisteme naoružanja Ukrajini tvrdeći da bi fokus trebalo da bude na poboljšanju sposobnosti za popravku oružja koje je Nemačka obezbedila i povećanju proizvodnje municije i rezervnih delova.
"Sada je pitanje kako možemo uspostaviti održivost", tvrdi Pistorijus dodajući da je najvažnije stvoriti neometani, funkcionalni sistem za popravku i snabdevanje municijom za navođene rakete i tenkove koji su već poslati u Ukrajinu.
On je naveo i da postoji napredak u uspostavljanju linija za popravku naoružanja, a kao primer je naveo dva objekta u Poljskoj za koje je rekao da će uskoro biti spremni za popravku nemačkih tenkova "leopard" koje obezbeđuju Berlin i drugi saveznici.
Pistorijus, uprkos trvenjima s Francuskom oko plana za nemački sistem protivvazdušne odbrane, ostaje pri toj ideji.
Šolcov predlog protivvazdušne odbrane doveo je, naime, do tenzija sa Francuskom jer uključuje nabavku sistema protivvazdušne odbrane američke i izraelske proizvodnje, kao što je sistem zemlja-vazduh "patriot", umesto samo evropskog oružja.
Nemačkoj inicijativi pridružilo se sedamnaest zemalja, uključujući Britaniju i neke baltičke države.
Francuska, zauzvrat, agituje da se druge zemlje pridruže njenoj strategiji odbrane. Pariz tvrdi da, bez direktne pretnje NATO-u, Evropa može da sačeka dok njene sopstvene rakete i borbeni avioni ne budu spremni.
"Mi kažemo da nemamo toliko vremena, jer smo ugroženi", ističe Pistorijus.
On je, međutim, uveren da to neće izazvati sukob. Francuska bi, kako dodaje, mogla da se priključi nemačkoj inicijativi ili da nastavi sa sadašnjim kursom.
"Na kraju će postojati zajednički štit koji će se onda sastojati od dva dela", uveren je Pistorijus.
Cilj nemačkog ministra odbrane jeste i da 60 odsto nemačkog specijalnog fonda od 100 milijardi evra za revitalizaciju vojske bude posvećeno ugovorima o oružju do kraja 2023. godine.
Pistorijus je takođe rekao da pažljivo prati nedavna dešavanja u Rusiji nakon kratkotrajne pobune Jevgenija Prigožina, šefa privatne vojne kompanije Vagner. Želja mu je, kaže, da vidi koju bi ulogu u sukobu ubuduće mogla da igra dinamične Belorusija, koja je posredovala u prekidu pobune.
"Trebalo bi da budemo oprezni sa naglim zaključcima. Nejasno je, na primer, kakve će biti posledice sve većeg angažovanja Belorusije u događajima. Jedno je sigurno: držimo na oku šta se dešava i doprinosimo našoj snazi kroz savezničke napore odvraćanja", zaključuje Pistorijus.