Kina ima pravo da preduzme neophodne kontramere zbog postupaka kojim se krše međunarodno pravo i osnovne norme međunarodnih odnosa, te ugrožavaju suverenitet, bezbednost i razvojni interesi Pekinga, piše "Global tajms".
Batina sankcija, dakle, ima dva kraja, pa će tako država formulisati neophodne akte, administrativne propise i pravila, uspostaviti odgovarajuće radne sisteme i mehanizme, ojačati koordinaciju između odeljenja i osmisliti i primeniti relevantne protivmere i restriktivne mere.
I sve to na osnovu novousvojenog Zakona o spoljnim poslovima, prvog sveobuhvatnog zakona čija je ideja da pomogne Kini da se suoči i izbori sa mešanjem Zapada u unutrašnja pitanja i jednostranim sankcijama.
"Prvi put, zakon propisuje principe mera za suzbijanje, kao i restriktivnih mera protiv stranih država, pojedinaca ili organizacija", kaže profesor Instituta za međunarodno pravo Univerziteta Vuhan, Huang Huikang.
On navodi da je "eksteritorijalna primena domaćeg prava" važan deo vladavine prava u odnosima sa inostranstvom i "oličenje zaštitne jurisdikcije i univerzalne jurisdikcije" priznate međunarodnim pravom.
SAD su, inače, jedina sankciona supersila na svetu, a prema Pregledu sankcija Trezora za 2021. godinu broj aktivnih američkih blokada u toj godini porastao je na više od 9.400, navodi "Global tajms".
Poslednjih godina Kina je bila podvrgnuta američkim sankcijama zbog niza pitanja - poput visoke tehnologije, Sinđanga i Hong Konga, kao i ukrajinske krize.
"Zakon o spoljnim odnosima je glavna zakonodavna mera za ubrzavanje izgradnje vladavine prava u spoljnim odnosima i takođe označava poboljšanje sposobnosti Kine da vodi međunarodne borbe i štiti interese svoje zemlje i naroda kroz vladavinu prava", kaže profesor prava na Kineskom univerzitetu političkih nauka Huo Zenđin.