Nekoliko osoba sa autizmom i poteškoćama u mentalnom razvoju, u poslednjih nekoliko godina, legalno se prijavilo za eutanaziju u Holandiji, jer su naveli da ne mogu da vode normalan život, otkrili su istraživači.
Slučajevi su uključivali pet osoba mlađih od 30 godina koje su navele autizam kao jedini razlog ili glavni faktor koji doprinosi eutanaziji, postavljajući "neugodan presedan" za koji neki stručnjaci kažu da je van okvira onoga što je zakon prvobitno nameravao.
Holandija je 2002. godine postala prva zemlja koja je dozvolila eutanaziju na zahtev pacijenta, pod uslovom da ispunjavaju stroge uslove, uključujući neizlečivu bolest koja uzrokuje "nepodnošljive" fizičke ili psihičke patnje.
Zvanični podaci pokazuju da se između 2012. i 2021. godine na eutanaziju odlučilo skoro 60.000 ljudi, mahom starih i bolesnih od raka, Parkinsona ili ALS.
Iren Tufrej-Vijne, specijalista za palijativno zbrinjavanje na britanskom Univerzitetu Kingston, i njene kolege pregledali su dokumenta holandskih vlasti kako bi videli kako se lekari u toj zemlji nose sa zahtevima za eutanaziju osoba sa autizmom ili doživotnim mentalnim poteškoćama. Svoje nalaze su objavili u maju.
Među 900 ljudi sa javno objavljenim dosijeima, njih 39 imali su autizam i/ili mentalne poteškoće. Nekolicina je bila starije životne dobi, ali je njih 18 bilo mlađe od 50 godina.
Mnogi pacijenti su kao razloge za potpomognuto samoubistvo naveli različite kombinacije mentalnih problema, fizičkih obolenja, bolesti ili poteškoća povezanih sa starenjem.
Trideset pacijenata navelo je usamljenost kao jedan od uzroka njihov nepodnošljivog bola. Osmoro je reklo da su jedini uzrok njihove patnje faktori povezani sa njihovim intelektualnim poteškoćama ili autizmom.
"Nema sumnje, prema mom mišljenju, da ti ljudi pate", rekla je Tufrej-Vijne.
"Ali da li je zaista u redu za društvo da se šalje ovakva poruka? Zar ne postoji drugo rešenje da im pomognemo", zapitala se ona.
Druge zemlje poput Belgije, Kanade i Kolumbije legalizovale su eutanaziju, ali jedino Holandija objavljuje detaljne informacije o potencijalnim kontroverznim smrtima pružajući najbolji uvid u nove trendove u asistiranom samoubistvu. Ipak, evidencija je ograničena na ono što doktori otkrivaju. Dakle, mogu postojati i drugi faktori koji nisu objavljeni.
Pošto komisija objavljuje samo odabrane zapise, takođe je nemoguće znati pravi broj osoba sa autizmom ili intelektualnim invaliditetom koji su se odlučili na eutanaziju na sopstveni zahtev.
Među osam pacijenata koje su istraživači naveli bio je autističan muškarac u 20-im godinama. Njegov dosije kaže da se "pacijent osećao nesrećno od detinjstva", da je bio redovno maltretiran i da je "želeo društvene kontakte, ali nije mogao da se poveže sa drugima".
Čovek, koji nije imenovan, odabrao je eutanaziju nakon što je odlučio da je "odvratno živeti na ovaj način godinama".
U evidenciju je uključena i žena sa autizmom u 30-im godinama koja je takođe imala i granični poremećaj ličnosti. Ponuđeno joj je mesto u centru za život uz podršku, ali su njeni lekari rekli da ne može da održava odnose i smatrali su da je kontakt sa drugima "pretežak".
U jednoj trećini slučajeva, holandski lekari su zaključili da su autizam i intelektualne smetnje neizlečivi i da "nema izgleda za poboljšanje", napisali su istraživači.
Sajmon Baron-Koen, direktor Centra za istraživanje autizma Univerziteta u Kembridžu, rekao je da je "odvratno" što je osobama sa autizmom dozvoljena eutanazija, a da im nije ponuđena dodatna podrška.
On je primetio da se mnogi autistični ljudi bore sa depresijom, što bi moglo da ugrozi njihovu sposobnost da podnesu zakonit zahtev da umru. Takođe je rekao da autistična osoba koja traži da umre možda ne shvata složenost situacije.
Dr Bram Sizo, holandski psihijatar, kaže da je uznemirujuće mladi ljudi sa autizmom gledaju na eutanaziju kao na održivo rešenje.
"Neki od njih su gotovo uzbuđeni zbog mogućnosti smrti", rekao je Sizo. "Oni misle da će ovo biti kraj njihovih problema i kraj problema njihove porodice", istakao je.