"Politiko": Istina o najmoćnijem evropskom lobiju farmera

Najveći poljoprivredni lobi u Evropskoj uniji tvrdi da predstavlja sve poljoprivredne radnike u bloku, ali Stela Zamoju ne veruje da govore u ime farmera poput nje.

Zamoju (61) se seća kada je zemlja oko nje bila puna malih zemljoposednika. Danas su njena tri hektara u istočnoj Rumuniji okružena velikim industrijskim farmama. Kada umre, očekuje da će njenu imovinu progutati neki od njenih korporativnih komšija.

"Selo je ostarilo", kaže ona. "Kada starci umru, zemlja ide deci, a oni je prodaju... Ne znam da li će biti zemlje koju neće uzeti veliki farmeri".

Dobro bi joj došla pomoć, kaže ona - od rumunske vlade ili EU - ali ne očekuje da će je dobiti. "Političari uzimaju u obzir samo ono što čuju od velikih farmera", kaže ona. "Oni predstavljaju sebe. Ne nas."

Oko 2.000 kilometara dalje, u Briselu, Peka Pesonen, šef poljoprivrednog lobija "Kopa-Kogeka", ne slaže se sa njom. Evropska poljoprivreda treba da postane profitabilna, rekao je za "Politiko" 60-godišnji Finac. A to uglavnom znači veće farme.

Pesonen - koji vodi organizaciju koja sebe opisuje kao "ujedinjeni glas" poljoprivrednih radnika EU kaže da bi voleo da mali farmeri poput Zamoju prežive. "Ali, da li je to realno u ovom trenutku? Nije. Jer tržište jednostavno to ne nagrađuje".

Evropski poljoprivredni giganti "Kopa" i "Kogeka" spojili su se početkom 1960-ih, stvarajući jedinstveni lobi koji od tada ima ogroman uticaj na kreiranje politike. Na svojoj veb stranici grupa tvrdi da govori u ime "više od 22 miliona evropskih farmera i članova njihovih porodica".

Postoji samo jedan problem sa tom tvrdnjom: nije tačna, piše "Politiko". Niti su političke odluke za koje se "Kopa-Kogea" zalaže uvek u interesu svih evropskih farmera, kaže oko 120 farmera, insajdera, političara, akademika i aktivista.

"To je skoro uvek predstavljanje određene vrste poljoprivrede", rekao je Tomas Vajc, austrijski ekološki farmer koji predstavlja stranku Zelenih u Evropskom parlamentu. "A to su velike farme."

Važnost evropske poljoprivredne politike se ogleda u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU (CAP), sistemu subvencija koji čini trećinu budžeta bloka.

Od svog osnivanja 1962. godine, u jeku gladnih godina koje su usledile nakon Drugog svetskog rata, CAP je podstakao industrijalizaciju evropske poljoprivrede - poduhvat koji je "Kopa-Kogeka" uporno podržavala, na štetu malih ili ekološki svesnih farmera.

Više od 22 miliona ljudi koje "Kopa-Kogeka" navodno predstavlja nisu članovi, to je broj ljudi u EU koji redovno rade u sektoru proizvodnje hrane, prema podacima Evropske komisije. Ali nisu svi članovi "Kopa-Kogeke".

Za početak, ne podržavaju svi sindikati poljoprivrednika ovu organizaciju. Udruženje privatnih poljoprivrednika Češke Republike (APF CR) napustilo je "Kopu" 2021. godine. Ostala nacionalna udruženja se nikada nisu pridružila, a neki poljoprivrednici u potpunosti izbegavaju članstvo u sindikatima.

Čak se i neke od organizacija članica lobija žale da se ne osećaju adekvatno zastupljenima.

"Odluke donose velike zemlje, veliki poljoprivrednici, veliki sindikati", rekao je Arunas Svitojus, predsednik litvanskog sindikata LR ZUR. "To je teško za manje farmere, porodične farmere."

U Rumuniji, na primer, gde "Kopa-Kogeku" predstavlja Alijansa za poljoprivredu i saradnju, krovna grupa nacionalnih sindikata. Zajedno, njenih 3.500 rumunskih članova poseduju otprilike 25 do 35 odsto poljoprivrednog zemljišta u zemlji, ali čine nešto više od 0,1 odsto ukupnog broja farmi.

Pesonen priznaje da je brojka na veb stranici grupe više težnja nego stvarna reprezentacija njenog članstva. "Tehnički gledano, to je manje od 22 miliona", rekao je on.

Koliko tačno, međutim, nije mogao da kaže.

U Briselu, "Kopa-Kogeka" čvrsto je povezana sa institucijama EU i koristila ih je da se suprotstavi strožim ekološkim propisima.

Britanski istraživački centar "Influens map" identifikovao je "Kopa-Kogeku" kao jednu od najangažovanijih i "neprijateljskijih" kada je u pitanju lobiranje protiv politike biodiverziteta.

Evropska agencija za životnu sredinu procenjuje da je poljoprivreda činila oko 11 odsto emisija gasova staklene bašte u EU 2020. godine, što je procenat koji nije smanjen od 2005. godine.

Pesonen nema ništa protiv organske poljoprivrede, biljne ishrane ili pomeranja ka zelenijoj poljoprivredi, "ali u osnovi, to mora da održava samo tržište".

Subvencije EU se smanjuju, a mlađe generacije napuštaju porodične farme u korist bolje plaćenih karijera, kaže Pesonen. Stoga je misija "Kopa-Kogeka" da poveća profitne marže, šta god da je potrebno.

"Moram da pružim unosnu opciju za mladog farmera da uđe u ovaj sektor, da zarađuje za život kao i drugi sektori", rekao je on. "Nije dovoljno reći da je poljoprivreda profitabilna. Jer ako ostvarujete samo mali deo prihoda u poređenju sa drugim sektorima, to nije dovoljno dobro".

Iako Pesonen kaže da se njegova grupa ne protivi nastojanju Evropske komisije da smanji emisije iz bloka na nulu do 2050. godine, njegov lobi je odbio mnoge od njenih mera.

"Kopa-Kogeka" zna da poljoprivreda mora da se promeni, ali ne preko noći, rekao je on.

Komisija takođe treba da se posveti velikim investicijama, novim tehnologijama i stavi tržišnu ekonomiju u centar: hrana se može proizvoditi bez pesticida, ali to košta više. Da li su potrošači spremni da plate, upitao je Pesonen.