RT Balkan analiza: Šta je trulo u francuskoj državi?

Ubistvo 17-godišnjeg tinejdžera Naela M. u toku saobraćajne kontrole u pariskom predgrađu, izlilo je na francuske ulice buku i bes nezadovoljnih građana, koji tri dana za redom protestuju širom zemlje.

Nael je treća žrtva od početka godine koja je stradala u takvim okolnostima, dok je lane na isti način ubijeno 13 osoba, prema pisanju Rojtersa. Agencija je prenela da je preminuli mladić iz francusko-alžirske porodice, kao i da su većina onih koji su stradali u takvim okolnostima od 2017. godine bili crnci ili Arapi.

"Policija ubija!", pisalo je na transparentu koji su nosili demonstranti tokom "belog marša" u čast preminulog mladića, da bi zatim, nakon održanog minuta ćutanja na mestu tragedije, ušli u sukob sa policijom. 

Zapaljeni automobili, razbijeni izlozi, ulični okršaji sa organima reda, dim koji kulja, kao da su postali stalna postavka francuskih predgrađa. Da li je u pitanju jedan trenutak društvenog bola, čije će ispoljavanje istovremeno značiti i katarzu, ili svedočimo kuljanju socijalnog, ekonomskog i političkog nezadovoljstva koje je taloženo decenijama i koje više ne može da se zaustavi?

Urbana geta

U pitanju je, kaže za RT Balkan Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije, hroničan problem francuskog društva sa pojedinim predgrađima nekih velikih gradova, najviše Pariza, Marseja, Liona. Ti delovi se smatraju problematičnim s obzirom na specifičnu demografsku strukturu, visok nivo nezaposlenosti mlađeg stanovništva, pre svega nisko kvalifikovanog i socijalne probleme, uključujući dilovanje droge i slične "privredne grane".

Iz te socijalne besperspektivnosti - još ako su uključeni parapolitički faktori, kao što je verski ekstremizam, lokalni dileri droge, radikalni imami -  dobijate jednu eksplozivnu situaciju na terenu, objašnjava naš sagovornik. 

"To su neka, kako ih Francuzi zovu, urbana geta, gde ni policija ne zalazi baš uvek rado, gde se na samo prisustvo policijskih snaga ne gleda baš najdobronamernije. Najmanji povod u takvim mestima je njima sasvim dovoljan da dođu u sukob sa policijom", smatra Gujaničić i dodaje da su takve situacije vrlo nezahvalne za održavanje reda i mira, pogotovu ako se ima u vidu da policiji fali kadra još od doba Sarkozija, koji je smanjio broj policajaca za par hiljada.

Za sada sve ukazuje da je policajac koji je pucao u Naela prekoračio ovlašćenja, a tužilaštvo je saopštilo da je protiv vinovnika podignuta optužnica za ubistvo i da mu je određen pritvor. To se moglo i očekivati, dodaje Gujaničić, jer policija u Francuskoj radi zaista u teškim uslovima, pogotovu u takvim situacijama, pa je i mogućnost greške vrlo izvesna.

Nema zavodljive ideologije

Mada Francuska ima tradiciju protesta - pa i onih nasilnih, od kojih su najsvežiji nedavni zbog penzione reforme - postoje faktori koji dodatno izoštravaju postojeće tenzije u društvu, ističe za RT Balkan Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije. On smatra da stvari treba posmatrati u kontekstu rata na istoku Evrope i ekonomske recesije u kojoj se nalaze zapadnoevropske zemlje, odnosno iz perspektive učešća Francuske u rusko-ukrajinskom ratu slanjem oružja i prilagođavanjem svoje ekonomije američkim, a ne francuskim interesima. 

Sve to, po njegovim rečima, može da bude uzrok nemira koji će u narednim godinama, a možda čak i decenijama trajati u Evropi, s obzirom da je Evropa suštinski bačena u ekonomsku neizvesnost.

"SAD i Velika Britanija su se odvojile od Evrope i nametnule joj zabrane što se tiče trgovine sa Rusijom, tako da je Evropa na neki način ostala nezaštićena, sa svom masom problema koje ima – sa rapidnim društvenim i demografskim promenama, migracijama i socijalnim reformama koje praktično ubijaju državu blagostanja već 30 godina – što se posebno ubrzalo posle ekonomske krize 2008. godine i sada u uslovima rata u Ukrajini", ocenjuje Gajić. 

Dodaje da problem neintegrisanosti neevropskog stanovništva imaju i druge evropske zemlje, poput Velike Britanije, Nemačke ili Holandije, ali je u Francuskoj on najviše izražen. Jedan od razloga je što ta zemlja ima najviše stanovništva druge ili treće generacije, koja je rođena u Francuskoj, ali koja se ni finansijski ni socijalno ne oseća integrisano.

"Oni se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji i onda to porađa raznorazne oblike patologija i tenzija. Neko se pomiri sa time, neko ode u ekstremizam, neko pokušava da se rekorenizuje sa tradicijom odakle dolaze roditelji itd. Postoji dominantna ideologija, ali nema zavodljive ideologije, niti neke vrste društvenog optimizma koji bi prekrio sve tenzije koje postoje u manjoj ili većoj meri u svakom društvu", smatra Gajić.

Prve laste velikih problema

Emanuel Makron, francuski predsednik, reagovao je oštro, istakavši da je ubistvo tinejdžera "neoprostivo" i naveo da ništa ne opravdava smrt mlade osobe. Dodao je da se nada da će pravda "brzo obaviti svoj posao", što je razljutilo policijske sindikate koji su poručili da i za njih važi pretpostavka nevinosti. 

Makronova reakcija nije iznenađujuća, ocenjuje Gujaničić, ističući da francuski predsednik pokušava da balansira, znajući da Francuska ima predistoriju ovakvih događaja.

"Setite se 2005. godine kada je bilo vanredno stanje u zemlji, kada je, tokom nekoliko nedelja, gorelo više desetina predgrađa. To svi u Francuskoj imaju u glavi i zato Makron mora da bude veoma oprezan", navodi Gujaničić, evocirajući slučaj dvojice tinejdžera koji su stradali 2005. u predgrađu Pariza Kliši-su-Boa dok su se krili od policije, nakon čega je došlo do eksplozije socijalnih nemira.

On podseća i na politički faktor o kome Makron mora da vodi računa, a to je jedan deo političke javnosti - manjinski, ali postojeći - koji je pre svega blizak Melanšonovoj partiji, dakle radikalnoj levici, i koji je sklon da po svaku cenu opravdava ono što dolazi iz imigrantskih redova, jer im je to postalo prirodno biračko telo. 

"Nijedan policajac nema pravo da ubije, osim u samoodbrani", napisao je Melanšon na Tviteru, dodajući da nekontrolisani postupci policije diskredituju autoritet države.

Da je Makronova reakcija očekivana, slaže se i Gajić, navodeći da "ne vidi šta bi pametnije Makron mogao da uradi".

"Ovo nema ekonomski karakter, već predstavlja etnički, verski, rasni sukob u najavi koji Makron pokušava u korenu da saseče ili amortizuje, ili barem da ne raspali dodatno reakciju u tim zajednicama koje se ne osećaju dobro", smatra naš sagovornik. 

Ipak, bez obzira da li francuski predsednik uspe ili ne u svojoj nameri, rezultati su samo privremeni, a problemi, čini se, dugovečniji. 

"Možda će nemiri trenutno da se smire, ali ja generalno očekujem svuda, po celoj zapadnoj Evropi posebno, decenije nestabilnosti i sličnih stvari. Ovo su samo prve laste velikih problema koji očekuju ta društva", zaključuje Gajić.