Lideri Evropske unije saopštili su da će podržati dugoročne obaveze, kako bi ojačali bezbednost Ukrajine, a u obraćanju putem video-linka ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao ih je da uvedu novi paket sankcija Rusiji.
Na samitu u Briselu, evropski državnici ponovili su osudu Rusije zbog započinjanja sukoba u Ukrajini i dodali da su EU i države članice spremne da doprinesu garancijama koje bi pomogle Ukrajini da se odbrani u dužem vremenskom periodu, preneo je Rojters.
U saopštenju nakon sastanka navodi se da će forma obaveza koje će biti preuzete biti brzo razmotrena.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da bi ona mogla biti nadograđena na postojeću podršku EU kakav je Evropski mirovni fond iz kojeg su izdvojene milijarde evra za naoružavanje Ukrajine i obuku njenih vojnika.
"Vojna pomoć Ukrajini mora da bude na duge staze. Obuka mora da se nastavi, kao i modernizacija vojske. Ukrajini treba naša posvećenost, da nastavimo da podržavamo njenu bezbednost", rekao je Borelj.
Tekst koji je objavljen nakon sastanka predložila je Francuska.
On je bio podložan izmenama koje su tražile neutralne članice EU, ali i glasni zagovornici transatlantske saradnje, poput baltičkih zemalja koje evropsku bezbednost vide pre svega kao stvar NATO-a sa snažnim oslanjanjem na SAD.
U konačnoj verziji teksta navodi se da će EU doprineti sigurnosti "zajedno s partnerima" i uz puno poštovanje bezbednosti i odbrambene politike određenih zemalja članica.
"Mirovna formula"
Lideri EU takođe su podržali ključne principe "mirovne formule" koju je predložio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
"Evropska unija i njene države članice će intenzivirati svoje diplomatske napore i nastaviti da sarađuju sa Ukrajinom i drugim zemljama, kako bi osigurale najširu moguću međunarodnu podršku ključnim principima i ciljevima ukrajinske mirovne formule, između ostalog i na predstojećem globalnom samitu mira", navodi se u dokumentu.
Takođe, pominju se i druge mirovne inicijative i ističe da "svaka mirovna inicijativa treba da se zasniva na potpunom poštovanju nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica". Međutim, u tekstu nema fraze koja se u poslednje vreme često spominjala, da EU neće podržati inicijativu, ako podrazumeva "zamrzavanje" ukrajinskog sukoba.
U saopštenju se navodi da su EU i države članice spremne da zajedno sa partnerima daju doprinos budućim obavezama u oblasti bezbednosti prema Ukrajini, što će pomoći toj zemlji da se zaštiti u dugoročnoj perspektivi.
Korišćenje zamrznute ruske imovine
U dokumentu se navodi da zemlje EU nameravaju da, ne same, nego zajedno sa partnerima rade na korišćenju zamrznute ruske imovine i u strogom skladu sa zakonima.
Kako je rekao premijer Belgije Aleksandar de Kro nakon samita u Briselu, EU očekuje da će zarađivati po tri milijarde evra godišnje od zamrznute ruske imovine, koje će biti iskorišćene za pomoć Ukrajini.
"Bilo je razgovora o zamrznutoj imovini Rusije. Tu Belgija igra posebnu ulogu. Devedeset odsto ruske imovine zamrznute u EU nalazi se u Belgiji. Važno je da ta sredstva igraju ulogu u obnovi Ukrajine. Fokusirani smo na višku profita. Radi se o sumi od tri milijarde godišnje", rekao je on.
Lideri EU su takođe izrazili zabrinutost zbog "usporene realizacije" crnomorske prehrambene inicijative i pozvali su da se ona sprovodi u punom obimu.