"Politiko": Evropa skreće udesno - i to će imati velike posledice po EU

Širom Evrope, poslednjih meseci dolazi do velikog uspona desnice. Prvo u Italiji, zatim u Finskoj i Grčkoj, dok bi Španija mogla da bude sledeća, piše "Politiko".

Dok u nekim zemljama jača tradicionalni desni centar, u drugima se glasovi prelivaju tvrđoj desnici koja se protivi političkom establišmentu. 

U pojedinim slučajevima, poput Italije i Finske, partije bliže centru i one nešto radikalnije zajedno formiraju vlade. U Nemačkoj, partija Alternativa za Nemačku (AfD) izbila je na drugo mesto u anketama, ispred Socijaldemokratske partije aktuelnog kancelara Olafa Šolca.

Kako navodi taj portal, trend jačanja desnice nije nužno počeo u Italiji, gde je aktuelna premijerka Đorđa Meloni prošle godine odnela pobedu na parlamentarnim izborima, ali je nakon toga došlo do nekoliko upadljivih uspeha desnice u nekoliko evropskih zemalja.

On bi mogao da se nastavi i u narednom periodu, pošto se partije desnice nalaze pred uspehom i na izborima u Španiji i Slovačkoj.

Takve promene nesumnjivo će imati duboke posledice po Evropu, navodi "Politiko". A pošto se sledeće godine održavaju i izbori za Evropski parlament, rezultat bio mogao da bude značajno pomeranje udesno čitavog briselskog establišmenta - u trenutku kada će se Evropska unija morati da donese mnoge ključne odluke.

"Tokom poslednjih desetak godina, došlo je do određenog spajanja interesa desnog centra i krajnje desnice", kaže politički analitičar u "Četam hausu" Hans Kundnani, koji navodi da je do tih promena došlo nakon izbegličke krize izazvane ratom u Siriji.

Takva promena bi "mogla da ima duboke posledice po EU", dodao je on.

Promene se već vide

Političke promene u Evropi bile su vidljive ove nedelje u Briselu, gde su se lideri zemalja EU okupili na svom redovnom samitu.

Za stolom se našlo novo lice - finski premijer Peteri Orpo, koji predvodi konzervativnu Partiju nacionalne koalicije.

Orpo je dobra ilustracija promena koje se dešavaju na evropskom kontinentu. Nakon četiri godine levičarske vlade koju je činila široka, petočlana koalicija i na čijem čelu se nalazila Sana Marin, glasači su napustili nju i njenu Socijaldemokratsku partiju, što je rezultiralo formiranjem "najviše desne vlade u finskoj istoriji", navodi "Politiko".

Grčki premijer Kirjakos Micotakis takođe je došao osokoljen ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima, na kojima je osvojio ubedljiviju većinu nego pre četiri godine.

Upravo su šefovi država i vlada država članica EU - oni koji sede za stolom tokom samita Evropskog saveta (ES) - ti koji će donositi odluke o tome šta će biti politički prioriteti Unije narednom periodu.

"Mislim da već vidimo posledice 'Meloni efekta', pre svega kada je reč o migraciji, klimatskom promenama, pošto je tu došlo do nesumnjivog pomeranja udesno", rekao je neimenovani evropski zvaničnik za "Politiko".

Prvi pokazatelj da italijanska premijerka, koju mnogi na Zapadu vole da etiketiraju kao "post-fašistu", nije izolovana, već da uživa podršku viđen je već prošle jeseni, tokom njenog prvog samita ES.

Kada je tokom diskusije na red došla škakljiva tema migracija, Meloni je ubrzo uvidela da njeni predlozi da Evropa mora da uradi više kako bi sprečila migrante da dolaze u Evropu nailaze na latentnu podršku mnogih njenih kolega. 

Nekoliko meseci kasnije, centristički holandski premijer Mark Rute i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja dolazi sa desnog centra, pridružili su se italijanskoj premijerki na putu u Tunis, kako bi pokušali da ograniče ilegalne migracije usmerene ka Evropi.

Oni su na put krenuli svega nekoliko sati nakon što su evropske zemlje postigle sporazum o migracijama koji je Meloni otvoreno podržala i koji će njenoj vladi dati više slobode da vrati migrante kojima je odbijen zahtev za azil.

I Evropski parlament bi mogao da skrene udesno

"Desni" talas uskoro bi mogao da zapljusne i Evropski parlament (EP), što bi moglo da ima značajne posledice na donošenje odluka u Briselu.

Glasači u svih 27 država članica EU će na proleće 2024. godine birati svoje predstavnike u Evropskom parlamentu, a konzervativcima se predviđa značajni rast podrške. Za početak, to bi ojačalo vodeću partiju u EP - Evropsku narodnu pariju (EPP) - koja okuplja stranke desnog centra.

"Najveći rast podrške mogle bi da zabeleže partije desnog centra", rekao je direktor Centra za evropske političke studije Karel Lanu.

Ipak, dobar rezultat grupacija koje se nalaze više u desno od EPP-a - poput Evropskih konzervativaca i demokrata (ECR) Đorđe Meloni - mogao bi da ih učini "tasom na vagi" koji će doneti prevagu tokom glasanja o mnogim temama, pre svega u saradnji sa centristima i desnim centrom.

To bi značilo "preslikavanje" trendova koji su već prisutni i mnogim državama članicama - pre svega otvorenosti umerene desnice za saradnju sa nešto tvrđim opcijama. 

Postoje pokazatelji da bi to moglo da se dogodi u Evropskom parlamentu, gde EPP već pokušava da uspostavi saradnju sa grupama na svojoj desnici. Predsednica EP iz redova Evropske narodne partije Roberta Mecola je, na primer, nedavno posetila Rim, gde se sastala sa premijerkom Meloni, nedugo nakon što je sa njom razgovarao i lidera EPP-a Manfred Veber.

EPP i ECR nedavno su sarađivale u obaranju predloga zakona o obnovi prirode - koji je trebalo da bude ključan deo pokušaja EU da postigne nultu emisiju ugljenika do 2050. godine - tvrdeći da on ne uzima u obzir interese farmera i kritikujući Komisiju da srlja u svom sprovođenju zelene agende.

Ta "pobuna" dve desne grupacije mogla bi da bude pokazatelj kako će one sarađivati nakon izbora naredne godine, navodi "Politiko".

Uspon desnice se nastavlja

Tokom narednih par meseci, teza o usponu desnice biće testirana na izborima u nekoliko evropskih zemalja.

Prva na redu je Španija, u kojoj se Narodna partija (PP) nada da može da se vrati na vlast nakon ubedljivih pobeda na lokalnim izborima prošlog meseca.

Vladajući Socijalisti pokušali su da zaplaše birače navodeći da bi PP mogao da uđe u koaliciju sa desničarskom partijom Voks, ali desna vlada u ovom trenutku deluje kao najrealniji ishod izbora zakazanih za 23. jul.

Izbori će se u narednih nekoliko meseci održati i u Poljskoj i Slovačkoj, gde je moguć uspon desnih ili, makar u slučaju Slovačke, levo-populističkih političkih opcija.

Nemački kancelar Olaf Šolc uskoro bi mogao da bude usamljeni socijaldemokrata na čelu neke od vodećih evropskih zemalja, a čak je i njegova pozicija u Nemačkoj daleko od stabilne, navodi "Politiko".