Amerikanci likuju zbog raspada evropske "mreže spasa" i "države blagostanja"

Vodeće diplomate Evropske unije su posle izlaganja ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe glasale za povećanje zajedničkog fonda za nabavku oružja Kijevu za dodatnih 3,5 milijardi evra (3,85 milijardi dolara).

Reč je o instituciji orvelovskog naziva "Evropski mirovni fond" (EPF), iako je to zapravo "kasica-prasica" teška 5,6 milijardi evra (6,08 milijardi dolara) koje Evropska unija koristi za finansiranje vojnih intervencija i nadoknadu troškova članovima bloka koji šalju oružje u ratna žarišta u inostranstvu.

EPF je uoči sukoba u Ukrajini korišćen za snabdevanje Gruzije, Malija, Moldavije, Mozambika i Ukrajine "nesmrtonosnom opremom"; svota tih nabavki nije prešla 125 miliona dolara, ukupno. Ali sada su ti troškovi mnogi viši što utiče na smanjenje takozvanih "mirovnih dividendi" unutar 27 država Unije.

Ponestaje novca za javno zdravstvo, brigu o starima, infrastrukturne projekte… U Sloveniji, na primer, vlada premijera Roberta Goloba koja je na aprilskim izborima 2022. godine pobedila zahvaljujući obećanjima o reformama i boljem životu, krši jednu po jednu obavezu datu biračima, pa je u tom duhu upravo "odložila" do 2027. i uvođenje besplatnog obroka za svu decu u školama iako mnoga dolaze na nastavu i odlaze sa nje - gladna. Za bolesnu decu se novac skuplja putem humanitarnih koncerata i SMS-ova (kao i u Srbiji), a gnev izneverene javnosti izazvala je i poslednja vest da se u ime brige o starima vlast namerila da uvede novi porez, iako je uoči izbora tvrdila da neće biti novih nameta...

Nedavno je "Njujork tajms" objavio tekst pun neskrivenog likovanja Amerikanaca nad zlom sudbinom Evropljana koji nemo gledaju kako im pred očima isparava nekad toliko opevana "evropska država blagostanja".

Iako nema sumnje da su sankcije, uvedene Rusiji, kao bumerang pogodile i evropske države, kao i da je rat u Ukrajini svakim danom sve pogubniji za Ameriku a još više za Evropsku uniju, vodeći evropski političari i dalje hrle u pogrešnom pravcu, iako time uništavaju decenijama mukotrpno građen evropski model "države blagostanja".

U Sjedinjenim Američkim Državama je primetna zluradost povodom sunovrata Evrope i sve veće bede Evropljana, o čemu svedoči i pomenuti članak Njujork Tajmsa o kraju "dividendi mira" koji je analizirao Patrik Lorens u "Konzortijum njuzu".

"Sa jedne strane, članak nam otkriva baš ono što obećava u naslovu: evropski lideri u odgovoru na ukrajinsku krizu planiraju da ulože još mnogo više novca u oružje, a mnogo manje u socijaldemokratski aparat – socijalne, zdravstvene, kulturne programe kojima su se građani Evrope decenijama dičili. Sa druge strane, ovaj članak nosi posebnu poruku i za Amerikance: Više nema snova o tome kako dobro žive Danci ili Francuzi. Vojno-industrijski kompleks je prešao preko Atlantika. Pobedio je neoliberalizam. Ovo je zaista kraj istorije. Vreme je za 'TINA' (There Is No Alternative) - 'nema alternative', što bi rekla (omražena konzervativna britanska premijerka) Margaret Tačer. Budućnost se neće razlikovati od sadašnjosti", glasi pesimistična analiza Patrika Lorensa.

Kraj Hladnog rata je označio početak novog doba u kome se očekivalo da više neće biti potrebne sve te rakete, smrtonosne bojeve glave, borbeni avioni, tenkovi, krstarice… Drugim rečima, na "jelovniku" je bilo manje oružja a više putera. Zato se to često naziva "dividendama mira". Ali sada, uz rat u Ukrajini i uplitanje Evrope u taj sukob, gotovo je sa ubiranjem plodova mira u kojima su po okončanju drugog svetskog rata uživale generacije Evropljana. Lorensova pouka je da "dividende mira" nisu bile ništa drugo nego predah, fiesta koju nedogovorni Evropljani nisu znali da cene, još manje sačuvaju.

Vašington i konzervativni deo Amerike mogu da odahnu – Evropa više nije opasnost po brutalni "američki način života", jer je prokockala oreol "uznemirujuće alternative mračnoj neoliberalnoj stvarnosti". Evropa je izgubila svoju čar, zato više neće "trovati umove Amerikanaca idejom da postoje i drugi načini života". Opasnost od koje su drhtali američki konzervativci – da bi evropska socijaldemokratija u svim njenim pojavnim oblicima zaista mogla da uspe – prošla je. Stari kontinent je sada suočen sa ratnom ekonomijom čija su prva žrtva upravo socijaldemokratski programi.

Pre početka ruske intervencije u Ukrajini februara prošle godine, ističe Tajms, evropske članice NATO-a planirale su da povećaju troškove za odbranu za skromnih 14 odsto, na 1,8 milijardi dolara. Sada se očekuje da će potrošnja porasti između 53 i 65 odsto.

"To znači da će stotine milijardi dolara koje bi se inače uložile u, recimo, popravke mostova i autoputeva, brigu o deci, istraživanje raka, preseljenje izbeglica ili dečije horove, biti preusmerene vojsci", nabraja "Njujork tajms".

Novina se poziva i na opservacije poznatih američkih stručnjaka, između ostalih i Keneta Rogofa, profesora ekonomije na Harvardu: "U Evropi će biti ogromni pritisci na potrošnju, čak i ako izuzmemo zelenu tranziciju. Cela evropska mreža socijalnog osiguranja veoma je ranjiva i neće moći da zadovolji tako velike potrebe".

U osvrtu na pisanje njujorškog lista Lorens ističe da čitaocu "ne može promaći zlurada ushićenost, to mi je odmah zapelo za oko, već od prvih pasusa; to je, über alles (iznad svega) trijumfalizam vojno-industrijskog kompleksa".

"Njujork tajms" nam otkriva da se Amerikanci otvoreno vesele jer je komšiji crkla krava, pa čak ni ne pokušavaju da prikriju trijumfalizam dok gledaju kako se raspada evropska "zaštitna mreža" i "država blagostanja". Amerika nasuprot sebi više nema uspešniju evropsku alternativu. Do februara 2022. pomalo dosadna Evropa sada se suočava sa socijalnim nemirima, nestašicama (u EU ovih dana ponovo nema antiobiotika za malu decu), cenzurom u medijima, raspadom građanskih prava za koja se verovalo da su nedodirljiva i zabetonirana dok je sveta i veka. Političke vođe ne razmišljaju kako da podignu srozani standard birača, već kako da ih što bolje zaplaše "ruskom opasnošću" zbog koje neštedimice troše na oružje.

"Amerikanizacija" Evrope se razmahala, punom parom.