Tužili dizajnerku jer je odbila da kreira za LGBT pa izgubili parnicu: Šta ako nas drugi kopiraju?
Vrhovni sud SAD presudio je da je konzervativni veb dizajner imao zakonsko pravo da odbije pružanje usluga internet stranici za sklapanje istopolnih brakova, time stvorivši presedan za slične presude u 30 američkih država.
Veb dizajner Lori Smit je pobožna hrišćanka čiji posao uključuje kreiranje jedinstvenih veb stranica za venčanja.
Njeni advokati tvrde da je ona "spremna da radi sa svim ljudima, bez obzira na rasu, veroispovest, seksualne orijentacije i pol"."
Međutim, kada je Smit 2016. na svojoj veb stranici napisala da neće kreirati sadržaj koji promoviše homoseksualne brakove, suočila se sa optužbama da je prekršila Zakon o zabrani diskriminacije koji je u Koloradu bio na snazi od prethodne godine, nakon čega je tužila državu.
Slučaj je stigao do Vrhovnog suda, koji je ovog petka presudio u korist Smitove sa šest glasova "za" i tri "protiv".
Sudija Nil Gorsač je u presudi zaključio da su, u pokušaju da nateraju Smitovu da izrađuje pro-LGBT+ veb stranice, vlasti u Koloradu od nje pokušale da "iznude izjave koje ona ne želi da da", a što se izričito zabranjuje prvim amandmanom Ustava SAD.
Sudija Sonja Sotomajor je kritikovala presudu, navodeći u svom zaključku da presuda "doslovno" znači da "neke usluge mogu biti uskraćene istopolnim parovima", te da pravo na slobodu govora nije zaštićeno kada taj govor predstavlja "čin diskriminacije."
Sudija Gorsač je na zaključak svoje koleginice odgovorio tvrdnjom da on ignoriše nešto što su slučajevi u tom sudu u više navrata pokazivali, dodavši da posvećenost slobodi govora "samo za neke pojedince i poruke uopšte nije posvećenost."
U sličnom slučaju je Vrhovni sud 2018. godine stao na stranu hrišćanskog pekara Džeka Filipsa, takođe iz Kolorada, koji je odbio da ispeče tortu za proslavu gej venčanja. Iako je sud utvrdio da je Komisija za građanska prava u Koloradu delovala "neprijateljski" prema Filipsovim verskim uverenjima, nije donela odluku o tome da li dekoracija torte predstavlja "govor", kako je Filips tvrdio, niti odluku o specifičnim okolnostima pod kojim ljudi mogu tražiti izuzeće od zakona protiv diskriminacije.
Pošto presuda u slučaju Smitove zaključuje da dizajn veb stranice spada u "govor", ova presuda bi mogla da otvori put sličnim presudama u 30 američkih država koje imaju zakone po kojima su preduzeća obavezana da pružaju usluge svima, bez obzira na rasu, veru, pol ili seksualnu orijentaciju.