Pažljivo pripremali: Kako su Anglosaksonci bacili Ukrajince u pakao trećeg svetskog rata

Anglosaksonci su pažljivo proučavali nacionalni karakter Ukrajinaca i u njemu pronašli ne samo prednosti već i dosta nedostataka i poroka, što su iskoristili da ih uvuku u svetsku klanicu na njihovoj sopstvenoj teritoriji, piše novinar Igor Mojsejev za portal km.ru.

"Za razliku od nas (Rusa), koji smo Ukrajince celog života smatrali bratskim narodom (ovu mantru s manijakalnom upornošću i sad pomamno ponavljaju najpoštovaniji ruski politikolozi), Anglosaksonci, inače poznati po tome što umeju da pronađu poroke i slabosti u ljudima, narodima i nacijama, pažljivo su proučavali nacionalni karakter naše braće, i to su u potpunosti iskoristili", piše Mojsejev a prenosi list "Pečat".

Pre svega, za razliku od Rusa, Ukrajinci su mahom manijakalno "naoštreni" na materijalni svet. Za milione Ukrajinaca, strast za beskonačnim poboljšanjem svog materijalnog statusa je ikona, religija, smisao i glavni cilj života. A pred ovom "ikonom" sve bledi – javni moral, patriotizam, ljubav prema otadžbini, neki moralni aspekti i još mnogo toga iz sfere nematerijalnog. A zarad ikone sopstvenog bogaćenja, možete pristati na izdaju ideala.

Još jedan maligni tumor nacionalne svesti mnogih stanovnika Ukrajine je zavist prema bogatijim susedima i unutrašnja neuverenost, osećanje drugorazrednosti u odnosu na Zapad. Otuda i slogani "Ukrajina – je Evropa!". Ista ona Evropa, u koju Ukrajince niko nije pozvao.

Još jedna odlika mentaliteta miliona Ukrajinaca je nedostatak jasnog i koherentnog konceptualnog aparata. Čak i navodeći jednostavne i razumljive stvari, Ukrajinci mnogo govore. U velikoj politici ih prosto ponese. Oni lutaju po džungli složenih značenja, zbunjujući i beskrajno nervirajući sve one koji su dovoljno nerazboriti da sa njima uđu u raspravu.

Tvoje je moje, a moje ne diraj!

Ako mu se oduzme nešto što mu nikad nije ni pripadalo, ali mu je nekim čudom palo u ruke – pravi, istinski "široki Ukrajinac" biće povređen u najboljim osećanjima. Recimo, zauzimanje Krima, koji im nikad ranije nije pripadao, milioni Ukrajinaca su doživeli kao duboku ličnu tragediju. I dalje su spremni da se za njega bore do poslednjeg. Takva je specifičnost hutorskog razmišljanja, dobro izražena šaljivom izrekom "Tvoje je moje, a moje ne diraj!"

Još jedna odlika Ukrajinaca, koja ih je bacila u pakao trećeg svetskog rata, jeste njihova manična tvrdoglavost. Tačnije je okarakterisana terminom "bandoglavost". O njima govori izreka "U inat majci odrezaću uši".

Da bi iznervirali proklete Moskalje, oni su ponekad spremni da se rastanu od života na bojnom polju. Obratna strana ove svakodnevne "tvrdoglavosti" jeste istrajnost i hrabrost u borbi. Ukrajinci se često bore do poslednjeg metka, a i kad su potpuno opkoljeni, ne predaju se.

Ali postoji još jedan razlog zašto stotine hiljada Ukrajinaca tako lako odlaze u sigurnu smrt. To je neverovatno površan odnos kako prema sopstvenom životu, tako i prema životu svih koji ga okružuju. Čini se da im sopstveni životi malo vrede. To je ili fatalizam, ili ravnodušnost, ili neka vrsta bizarne simbioze ovih pojmova. Neka vrsta površnog odnosa prema osnovnim životnim vrednostima i samom životu, neka vrsta društvene neodgovornosti.

Ukrajinci su potrošni materijal za Zapad

Ukrajinci su postali idealan potrošni materijal za Zapad u borbi protiv Rusije.

"Dugo su Amerikanci širom planete tražili budale koje su spremne da umru za američke medenjake, i konačno su ih našli u liku političkih Ukrajinaca", primetio je svojevremeno Sergej Mihejev.

A sad je cela Ukrajina ovako ili onako uronjena u politiku. U tome su angažovani i oni koji ratuju s "rusnjom“ na frontovima. Jer rat je nastavak politike drugim sredstvima, podseća Mojsejev. 

Sve navedeno ni na koji način se ne odnosi na Ukrajince koji su rođeni i odrasli u Rusiji. Ima ih na milione. Ali oni su asimilovani u rusko društvo i rusku kulturu. Oni već imaju drugačiji mentalitet. Oni su zaista deo ruskog sveta, deo ruske civilizacije, zaključuje ruski novinar.