Svet
Izveštaj: Lični podaci na berzi, kupci američke agencije
Komercijalni podaci, u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom i drugim alatima, lakše i brže pružaju daleko detaljniji uvid u ponašanje građana nego što je moguće sa "tradicionalnim" metodama praćenja i prisluškivanja, a mogu se koristiti i za uticanje na buduće ponašanje
Brojne obaveštajne i druge agencije vlade SAD kupuju enormne količine ličnih podataka građana, koji im omogućavaju izrazito detaljan uvid u život, ličnost, navike i političke stavove građana, kao i da s lakoćom predvide njihovo ponašanje.
U novoobjavljenom internom izveštaju Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne zajednice se navodi da su FBI, Ministarstvo odbrane, Agencija za nacionalnu bezbednost, Ministarstvo finansija, Odbrambeno-obaveštajna agencija, Mornarica i Obalska straža među agencijama koje su kupovale podatke građana od tzv. brokera komercijalnih podataka.
Ovaj izveštaj, sa kojeg je delimično skinuta oznaka poverljivosti, ukazuje na teške rizike koje podrazumeva kupovina komercijalnih podataka, i poziva obaveštajnu zajednicu da usvoji interne smernice za rešavanje ovog problema.
Kombinacija pristupa komercijalnim podacima i moćnim alatima za njihovu brzu analizu pruža vlastima bolji uvid u svoje građane nego što bi dobile tradicionalnim metodama digitalnog praćenja i prisluškivanja, piše advokat i profesor prava na Univerzitetu u Ričmondu En Tumi Mekena u tekstu objavljenom na "Ejžan tajmsu".
Šta su komercijalno dostupni podaci?
Za razliku od javno dostupnih podataka koje može naći svako uz malo pretraživanja interneta, komercijalno dostupni podaci sakupljaju se iz širokog dijapazona izvora, ali naveći deo dolazi od rasprostranjenih aplikacija i sprava koje imaju pristup internetu, kao što su mobilni telefoni, "pametni" kućni aparati, automobili i fitnes uređaji.
Klase komercijalno dostupnih podataka tako uključuju i lokaciju, pol i seksualnu orijentaciju, verske i političke stavove i pripadnost, težinu i krvni pritisak, obrasce govora, emocionalna stanja, informacije o ponašanju o bezbrojnim aktivnostima, obrasce kupovine i porodicu i prijatelje.
Ovakvi podaci pružaju vladinim agencijama pristup tzv. internetu ponašanja, moćnom alatu koji obrađuje te podatke koristeći mnoge naučne i tehnološke tehnike, kao što su psihologija i mašinsko učenje, kako bi omogućio praćenje, predviđanje, modelovanje, ali i uticanje na obrasce ponašanja ljudi, navodi Tumi Mekena.
U pravnom pogledu, postoji značajna razlika između javno i komercijalno dostupnih podataka, a ovi potonji često uključuju privatne ili poverljive podatke, ističe autor.
Lakše, brže i jeftinije od tradicionalnih metoda prisluškivanja
Komercijalno dostupne informacije su isplativ način da se nadgledaju praktično svi, a pritom pružaju daleko sofisticiranije uvide od tradicionalnih alata za elektronski nadzor ili metoda kao što su prisluškivanje i praćenje lokacije, navodi američka pravnica.
Ona podseća da su u SAD tradicionalne prakse za elektronski nadzor opsežno regulisane, kako saveznim, tako i državnim zakonima.
Američki Vrhovni sud presudio da četvrti amandman Ustava SAD, koji zabranjuje neopravdane pretrese i zaplene, predviđa da je za većinu tih praksi, kao što je prisluškivanje, presretanje poziva, poruka i mejlova, pretraživanje privatnih mobilnih telefona ili praćenjem putem GPS i drugih sistema sa telefona za praćenje telefona, potreban nalog.
Tumi Mekena ističe da je stoga za "tradicionalne" metode prisluškivanja potrebno vreme i novac dok ujedno postoje i pravna ograničenja, odnosno uslovi kada se one mogu koristiti.
Sa druge strane, kupovina komercijalnih podataka je jeftinija i brža opcija koja pruža mnogo detaljniji uvid nego što bi vladine agencije dobile direktnim metodama prisluškivanja.
Da li su komercijalno dostupni podaci legalni?
Tumi Mekena ističe da je odgovor na ovo pitanje zakomplikovan različitim kategorijama pod koje spadaju komercijalno dostupni podaci.
Ona ukazuje da vladi nije zakonom zabranjeno da prikuplja informacije koje su već objavljene u javnosti ili na drugi način javno dostupne, dok informacije koje nisu dostupne javnosti, a koje se spominju u novom izveštaju, uključuju kombinaciju privatnih, osetljivih, poverljivih ili na drugi način zakonom zaštićenih podataka čije prikupljanje predstavlja svojevrsnu zakonsku "sivu zonu."
Ono što omogućava vladinim agencijama da "izvrdaju" zakone o elektronskom nadzoru jeste što Kongres i dalje nije usvojio federalni zakon o privatnosti podataka, uprkos tome što se tehnologija prikupljanja podataka za komercijalne potrebe ubrzano usavršavala poslednjih decenija, ističe Tumi Mekena.
O ovom previdu se govori i u samom izveštaju Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne zajednice.
"Vladi nikada ne bi bilo dozvoljeno da primorava milijarde ljudi da u svakom trenutku nose uređaje za praćenje lokacije na sebi, da evidentiraju većinu svojih društvenih interakcija ili da vode besprekornu evidenciju o svim svojim navikama čitanja. Ipak, pametni telefoni i automobili, tehnologije za praćenje aktivnosti na internetu i druge inovacije imale su isti efekat, bez učešća vlade", navodi se u izveštaju.
Tumi Mekena ističe da se ovo ipak nije odvilo potpuno bez učešća vlade, odnosno da je zakonodavstvo SAD to omogućilo tako što nije na vreme zaoštrilo zakone o privatnosti i praksama prikupljanja komercijalnih podataka, niti je nadzirala razvoj veštačke inteligencije.
Međutim, autor podseća da bi ovakvo stanje moglo u nekoj meri da se promeni, pošto je poslanik u Predstavničkom domu Ted Liu predstavio dvopartijski predlog za osnivanje Nacionalne komisije za veštačku inteligenciju, a senator Čak Šumer je predložio regulativni okvir za istu.
