Sve više članova američkih republikanaca protivi se iscrpnoj vojnoj i novčanoj podršci kojom je administracija predsednika Džozefa Bajdena dosad zasipala kijevski režim, što je produbilo unutarpartijski jaz između različitih republikanskih frakcija, ocenjuje "Vašington post".
Od komentara lidera manjine Predstavničkog doma Kevina Makartija da Predstavnički dom koji kontrolišu republikanci neće više Ukrajini izdavati "blanko čekove", mnogi drugi republikanci izrazili su slično mišljenje.
Kandidat za senatora u Ohaju Džejms Vens i kandidat za senatora iz Nju Hempšira Don Bolduk samo su dva oštra kritičara Bajdenove politike prema Ukrajini među redovima "crvenih" amerikanaca.
Vens je izjavio je da će SAD morati da "zavrnu slavinu Ukrajini u nekom trenutku"; Bolduk naglasio da SAD Ukrajini šalje "novac koji nemamo", dok se grupa republikanskih poslanika u Predstavničkom domu i Senatu usprotivila nameri demokrata da ministarstvo pravde SAD Ukrajini pošalje jahte i drugu imovinu u vrednosti od miliona dolara koje je prethodno konfiskovalo ruskim državljanima.
Ovaj trend se može primetiti i među mlađim republikancima, pogotovo onim iz partijskih humanitarnih organizacija, koji žele da se udalje od ratnohuškačke politike prisutne u glavnim strujama ove partije tokom proteklih decenija.
"Ne mislimo da je slanje blanko čekova Ukrajini dobro za bezbednost ni SAD ni Ukrajine", izjavio je Den Koldvel, predsednik organizacije "Stojimo zajedno" koju finansira milijarder Čarls Koh.
"Nemoralno je terati ljude da se bore u ratu za koji smatramo da ne mogu pobediti," dodao je on.
"Vošington post" ukazuje da ovakva promena raspoloženja predstavlja oštar zaokret u odnosu na stav konzervativaca pri početku ruske vojne operacije u Ukrajini.
Rezultati skorašnjih aknekta istraživačkog centra Pju ukazuju da trećina pristalica "crvenih" u Americi sada smatra da njihova zemlja pruža preveliku podršku Ukrajini, dok je u martu tako mislilo svega osam odsto republikanaca.
Demokratski senator Kris Marfi smatra da se promena stava konzervativaca zasniva na antagonizmu prema predsedniku Džozefu Bajdenu.
"Republikanci su na početku bili voljni da podrže Ukrajinu, ali kako odbrana Ukrajine postala veliki deo identiteta Džoa Bajdena oni su počeli da pružaju otpor zato što jednostavno ne mogu da podnesu da budu na istoj strani sa Bajdenom povodom bilo čega," tvrdio je on.
Za razliku od demokrata među kojima vlada jednoumlje kada je podrška kontinuiranom slanju oružja i sredstava Ukrajini u pitanju, protivljenje nije univerzalno za sve republikance.
Protivljenje kontinuiranoj pomoći Ukrajini, međutim, nije univerzalno za sve članove Republikanske stranke.
Lider manjine Senata i republikanac Mič Mekonel izrazio je stav suprotan svom kolegi iz Predstavničkog doma kada je zatražio od Bajdena da "učini više ne bi li Ukrajinu opskrbio oruđem potrebnim za sprečavanje ruske agresije", i dodao da će se njegova stranka fokusirati na "blagovremeno dostavljanje oružja i veće podrške Ukrajini", ukoliko ostvari većinu u Senatu.
Republikanski zastupnik države Teksas u Predstavničkom domu Majkl Mekol iskazao je umereniji stav kada je izjavio da želi da se Ukrajini pošalju moćnija oružja, ali i veću kontrolu i odgovornost kada je u pitanju finansiranje kijevskog režima.
Neusaglašenost potresa i sam vrh Republikanske partije
Bivši potpredsednik SAD Majk Pens izjavio je krajem oktobra pri poseti konzervativnog analitičkog centra "Heritidž faundejšn" da "konzervativci moraju jasno iskazati da se Putin mora zaustaviti".
Predsednik ovog instituta Kevin Roberts osporio je Pensa odmah nakon njegovog govora, izjavivši da bi republikanci "trebalo da paze na neodgovorno trošenje dodatnih količina novca."
"Bajden američkom narodu duguje konkretan plan za našu budućnost u kojoj nećemo ostati zaglavljeni u ulozi moderatora konflikata koje građani plaćaju svojim porezom," dodao je on.