Rasisti sa Zapada: Da li je vreme da se francuska policija reformiše?

Neredi koji su u Francuskoj izbili zbog ubistva tinejdžera pokrenuli su lavinu komentara o stanju francuske policije i nesposobnosti niza vlada da reformišu ovaj sektor u kojem deluju moćni sindikati, piše Rojters.

U zemlji opterećenoj talasima nemira koji često pozivaju na nasilje, teško je kritikovati one koji su pod pritiskom i gube zaposlene, navodi britanska novinska agencija.

Eksperti kažu da vlasti više ne mogu da zatvaraju oči pred optužbama udruženja za zaštitu ljudskih prava koji ukazuju na to da je proširen rasizam.

"Ono što je konstantno, to je da političke snage odbijaju da deluju na jedan od faktora ovog eksplozivnog koktela - policiju", rekao je istoričar Sedrik Mas na Tviteru.

Dodao je da su neredi u Americi i Velikoj Britaniji 60-ih i 80-ih godina doveli su do dubokih reformi policije.

"U Francuskoj? Ništa u proteklih 40 godina", rekao je Mas.

Mnoge zapadne vlade, od Britanije 2011. do Sjedinjenih Država sa pokretom "Blek lajvs meter" nastalim 2013. godine, morale su da se suoče sa rasnim neredima protiv policije tokom proteklih decenija. Ali zvanično, Francuska već dugo odbija da prizna postojanje bilo kakvog rasizma.

Iako je Francuska uvela oko 30 zakona u protekle dve decenije, nijedan nije uključivao reformu policijskih snaga još od izmena iz 1995. godine koje su sindikatima dale široka ovlašćenja za zajedničko upravljanje, rekao je Olivije Kan, profesor prava na francuskom univerzitetu.

"Od tog trenutka, sindikati su bili uključeni u sve ono što se tiče zajedničkog upravljanja, uključujući i upravljanje ljudskim resursima", rekao je on za Rojters.

Konkretni rezultat u narednim godinama bilo je sklapanje poslova koje su pravili sindikati sa različitim ministrima unutrašnjih poslova.

Ova široka ovlašćenja, koja osiguravaju lojalnost policajaca na terenu, a koji svoj napredak u karijeri duguju sindikatu u koji su se učlanili, dala su sindikalnim liderima ogroman uticaj na ministre u vladi.

"Glavni strah je gubitak kontrole nad policijskim snagama", rekao je Kan.

U junu 2020. Makronov bivši ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner, koji potiče iz socijalista, detaljno je izložio planove za reformu policije. To uključuje zabranu kontroverzne upotrebe gušenja tokom hapšenja, reformu policijskog nadzornika, kao i politiku nulte tolerancije na rasizam u policiji.

Nakon negodovanja policijskih sindikata, zamenio ga je mesec dana kasnije Žerald Darmanin, bivši konzervativac.

"Ili podržavate policiju ili ćete upasti u nevolje", rekao je Frank Louvrier, bivši savetnik za komunikacije bivšeg predsednika Nikole Sarkozija kada je bio ministar unutrašnjih poslova.

"Ministarstvo unutrašnjih poslova se bavi ljudskim faktorom, osećanjima koja gajite prema njima, jer su policajci svakodnevno na udaru", dodao je Louvrier.

Darmaninov predlog da se ove godine reformiše istražni ogranak policije razljutio je policiju, što je izazvalo nekoliko štrajkova u vreme koje je nije bilo prijatno za vladu, baš u trenutku kada je šira javnost demonstrirala protiv promena pravila o penzijama.

U srži nereda koji su zahvatili rasno mešovite četvrti u okolini francuskih gradova su dugogodišnje optužbe udruženja za ljudska prava za sistemski rasizam u policiji.

Upravo u petak, Kancelarija Ujedinjenih nacija za prava saopštila je da je zabrinuta zbog situacije u Francuskoj i pozvala vladu da se pozabavi rasnom diskriminacijom.

"Ovo je trenutak da se zemlja ozbiljno pozabavi dubokim pitanjima rasizma i rasne diskriminacije u sprovođenju zakona", rekla je portparolka Ravina Šamdasani.

Policijski sindikati, a sa njima i ministar unutrašnjih poslova, kažu da postoje samo izolovani slučajevi rasizma i poriču da je on sistemski rasprostranjen.

"Da, ima rasista, to niko ne poriče", rekao je Entoni Kejl iz sindikata policije CGT za Rojters. "Ali sistemski, ne znam šta to znači."

Pošto Francuska zvanično ograničava upotrebu etničkih statistika, teško je potkrepiti podacima široko rasprostranjenu ogorčenost među rasnim manjinama koji tvrde da ih policija preterano cilja i diskriminiše.

Međutim, primera je mnogo, navodi Rojters i poziva se na odluku Apelacionog suda u Parizu koji je 2021. utvrdio da je diskriminacija bila iza policijske provere identiteta troje srednjoškolaca - francuskih državljana marokanskog, malijskog i komorskog porekla - na železničkoj stanici u Parizu 2017.

Svaki pojedinac dobio je 1.500 evra odštete, plus novac od sudskih troškova, saopštio je tada sud.

Ali ove novčane kazne su retke, a udruženja za ljudska prava kažu da policajci često završavaju lakim kaznama, što podstiče osećaj nekažnjivosti.

"Ono što vidimo jeste da je sudijama za prekršaje teško da presude zatvorsku kaznu policajcima – Francuska nije izolovan slučaj, u SAD i nordijskim zemljama postoje poteškoće da se osude i sankcionišu i policajci", rekao je sociolog Sebastijan Roš, inače urednik časopisa "Policija i društvo".

Nakon "žutih prsluka" 2018-2019, koji su izazvali nasilne proteste i upotrebu policijske sile, policijska doktrina i taktika takođe našli su se na udaru nove kritike.

Porast broja smrtonosnih policijskih pucnjava u poslednjih nekoliko godina povezan je sa zakonskom reformom iz 2017. godine, koja proširuje okolnosti u kojima policajac može da koristi svoje vatreno oružje.

Stupajući na snagu nakon napada islamista u Nici 2016. godine, zakon dozvoljava policajcima da pucaju ako smatraju da će vozač "verovatno" naneti štetu ljudima. Kritičari kažu da ta odredba stvara sivu zonu.

"To je potpuno nejasno i omogućava da se puca mnogo slobodnije", rekao je pripadnik iz levičarskog policijskog sindikata CGT.

"Ovaj zakon iz 2017. treba da bude ukinut", rekao je on.