Čak i ako se čini da nasilje na ulicama jenjava, u mnogim francuskim gradovima još nema govora o povratku u normalnu svakodnevicu, piše "Dojče vele".
Nakon što je u pariskom predgrađu, u utorak 27. juna, jedan policajac tokom saobraćajne kontrole ubio 17-godišnjeg Naela, u mnogim mestima u Francuskoj izbio je gnev usmeren na državu i njene institucije – pogotovo zato što se na društvenim mrežama pojavio snimak koji, čini se, pokazuje da policajac nije delovao u samoodbrani.
Nasilje je bilo usmereno pre svega na simbole države: policijske stanice, škole, a posebno na gradske većnice. Dosadašnji vrhunac bio je napad na kuću gradonačelnika L’aj le Roza u širem području Pariza, kada su nepoznate osobe vozilom probile kapiju i podmetnule požar. Gradonačelnikova supruga je povređena pokušavajući da pobegne iz kuće sa dvoje male dece.
Od početka nereda širom zemlje uhapšeno je više od 3.000 ljudi. Od tog haosa bi posebno mogla da ima koristi desničarska partija Marin Le Pen Nacionalno okupljanje (RN).
Kolika je solidarnost s porodicom ubijenog tinejdžera?
Mnogi francuski političari osudili su ubistvo 17-godišnjeg Naela. Predsednik Emanuel Makron taj čin je opisao kao "neobjašnjiv i neoprostiv", a politički centar i levica su se složili.
Fransoa Rifen, poslanik levičarske stranke Nepokorena Francuska, pozvao je celu naciju da pokaže solidarnost s majkom "čiji je 17-godišnji sin ubijen iz neposredne blizine, iako nije predstavljao nikakvu opasnost".
Erik Sioti, lider konzervativne partije Republikanci, na Tviteru je izrazio podršku porodici ubijenog tinejdžera, ali je podršku dao i policiji, dodajući da pre osude policajca treba sačekati rezultate istrage.
Samo dva dana nakon ubistva, on je pozvao vladu da proglasi vanredno stanje koje vlastima daje dalekosežna prava, poput ograničavanja slobode okupljanja ili pretresa kuća.
Strategija kravata
Sioti je pritom otišao znatno dalje od Marin Le Pen, ocenjuje portal. Ona je Makronove izjave opisala kao "preterane" i istakla da se mora sačekati rezultat istrage protiv policajca. A vanredno stanje, kako je naglasila, treba da se proglasi samo ako situacija nastavi da se pogoršava.
Benžamen Morel, docent javnog prava na Univerzitetu u Parizu, to naziva "strategijom kravata". Prema Morelu, stranka Marin Le Pen već nekoliko godina pokušava da se predstavi kao umerena stranka.
"Svuda nose kravate i odela, na primer u parlamentu, i više ne privlače pažnju kao ranije veoma radikalnim izjavama. U aktuelnoj krizi, oni su skoro na istoj liniji kao Makron", kaže Moral za "Dojče vele".
Navodi da, za razliku od drugih zemalja kao što je Nemačka, u Francuskoj oni ne mogu da dođu na vlast kroz koalicije. Moraju da budu pobednici na predsedničkim izborima i da pridobiju mnogo birača na svoju stranu.
Dvostruka strategija
Neki članovi NR ipak nastavljaju sa tvrdim stavovima, ističe Žil Ivaldi, politikolog iz istraživačkog centra pri Institutu političkih nauka u Parizu.
Kao primer navodi Žordana Bardelu, lidera stranke NR koji i sam potiče iz imigrantske porodice, govori o "brutalizaciji društva kao posledici potpuno sulude imigracione politike" i obećava da će proterati sve "strane kriminalce" iz zemlje ukoliko NR pobedi na sledećim predsedničkim izborima 2027.
"Stranka sledi dvostruku strategiju, služeći kako svojim tradicionalnim, ekstremnim biračima, tako i potencijalnim novim biračima koji su zabrinuti za sopstvenu bezbednost", ocenjuje Ivaldi za "Dojče vele".
Uvek su krivi imigranti
Nacionalno okupljanje, međutim, još ima rasistički program, tvrdi Silvijan Krepon, docent političkih nauka na Univerzitetu u Turu.
"Stranka želi da stavi tačku na svu imigraciju koja dolazi iz zemalja koje nisu u Evropi i očigledno je protiv vrednosti integracije i jednakosti", kaže za "Dojče vele".
Krepon smatra da je to toliko poznato, da stranka o tome više i ne treba da priča.
"Čak i ako Marin Le Pen to ne pominje eksplicitno, svi znaju da su za njenu stranku imigranti uvek krivi za kriminal u Francuskoj. Kada drugi političari, kao što je Sioti, kažu istu stvar, to im samo pomaže, jer birači više vole da glasaju za original, nego za kopiju", smatra Krepon.
Čini se da ta strategija funkcioniše polako, ali sigurno: u ključnom drugom krugu prošlogodišnjih predsedničkih izbora, Le Pen je uspela da dobije 41,5 odsto glasova, a 2017. je to bilo 34 odsto.
Trojica stručnjaka slažu se da bi trenutna kriza mogla da da podsticaj desničarskim ekstremistima. Čini se da na to ukazuje i rezultat dva onlajn-apela za donacije: za porodicu ubijenog Naela do 3. jula je prikupljeno nešto više od 260.000 evra – a za porodicu policajca više od 1,2 miliona evra.
Desnica jača polako, ali sigurno
Na aktuelnu krizu i na moguće jačanje ekstremne desnice, francuska vlada, kako naglašava, reaguje pre svega instrumentima vladavine prava.
"Pojačali smo prisustvo policije i u kontaktu smo s lokalnim vlastima i udruženjima, kao i sa Naelovom porodicom. Dok drugi predlažu radikalna rešenja, mi želimo da izbegnemo podelu društva", rekao je portparol vlade i dodao da je vlada već uradila mnogo za predgrađa, ali mora da nadoknadi decenijski deficit.
Tome, međutim, protivreči Mišel Kokoref, profesor sociologije na pariskom univerzitetu Vansen-Sen-Deni, koji se smatra stručnjakom za situaciju u predgrađima.
"To nije tačno. Između ostalog, vlada je 2018. jednostavno otkazala planirani akcioni plan od 48 milijardi evra za predgrađa", podseća on za "Dojče vele".
Ističe da je jedini način za suprotstavljanje desnici da se poprave pukotine u društvu, kako u budućnosti više ne bi bilo nemira u predgrađima.
"To zahteva fundamentalne reforme, kao što je reforma policije, uključujući i formiranje policijskih jedinica u prigradskim naseljima koje bi bile u svakodnevnom kontaktu sa tamošnjim stanovnicima", smatra Kokoref.
Čak i ako bi vlada predsednika Emanuela Makrona zaista pokrenula takve reforme, prošlo bi dosta vremena dok bi one pokazale dejstvo. A do sledećih predsedničkih izbora ostalo je – samo četiri godine, podseća portal.