Svet
Zašto Britance i dalje skupo koštaju bivši premijeri
Po prvi put u modernoj istoriji, Velika Britanija ima čak sedam živih bivših premijera, piše briselski "Politiko"
Posle godina političkih previranja, jedna britanska industrija ipak cveta - potražnja za telohraniteljima političara je nikad veća.
Po prvi put u modernoj istoriji, Velika Britanija ima čak sedam živih bivših premijera, od kojih svi i dalje koriste značajnu — i skupu — bezbednosnu zaštitu, piše briselski "Politiko" i dodaje da svaki put kada bivši premijer otputuje u inostranstvo, čak i kada zaradi šestocifrenu sumu za govor na opskurnoj poslovnoj konferenciji, poreski obveznici Ujedinjenog Kraljevstva najverovatnije plaćaju obezbeđenje.
"To je industrija, nema druge reči za to", rekao je Daj Davies, bivši šef kraljevske zaštite u londonskoj policiji (Met).
Troškovi pod velom tajne
Kako se dodaje, broj živih bivših premijera će verovatno rasti u godinama koje dolaze.
Ako su tačna istraživanja javnog mnjenja, Riši Sunak će verovatno biti van funkcije nakon opštih izbora sledeće godine. Budući da Liz Tras ima 47, a Sunak samo 43 godine, dok Boris Džonson i Dejvid Kameron i dalje imaju manje od 60 godina, poreske obveznike ovi značajni troškovi najverovatnije očekuju i u decenijama koje dolaze.
Ipak, Zakon o kolektivnoj bezbednosti koji služi za zaštitu političara i članova kraljevske porodice, koji je pod pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnjih poslova, ostaje obavijen velom tajne.
"Naša je dugogodišnja politika da ne dajemo detaljne informacije o zaštiti bezbednosti. To bi moglo da ugrozi integritet tih aranžmana i da utiče na bezbednost pojedinaca", rekao je tim povodom portparol Ministarstva unutrašnjih poslova.
Sve odluke o bezbednosti koju finansiraju poreski obveznici donosi tajni ogranak britanske države poznat kao Izvršni komitet za zaštitu prava i javnih ličnosti.
U Komitetu se nalaze predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Met policije i osoblja kraljevske porodice, koji savetuju nezavisnog predsedavajućeg.
Odluke Komiteta se ne objavljuju iz bezbednosnih razloga, ali je više ličnosti koje su upoznate sa njegovim odlukama objasnilo da se zaštita obično pruža bivšim premijerima, uključujući i kada putuju u inostranstvo. Tada ih čuva elitna jedinica Met policije, poznata kao Komanda kraljevske i specijalističke zaštite.
Specijalci pod pritiskom
Dve ličnosti koje "Politiko" opisuje kao dobro upoznate sa tim operacijama koje su govorile pod uslovom anonimnosti upozorile su da su specijalne jedinice "pod pritiskom".
Nikada nismo imali ovoliki broj bivših premijera istovremeno koji su zahtevali toliko visok nivo obezbeđenja, rekao je izvor briselskog portala.
"Posle svih vladinih rekonstrukcija, Met se borio da pronađe dovoljno obezbeđenja da zaštiti sve odjednom", navodi se i dodaje da su se policajci u elitnoj jedinici prošle godine požalili da su otkazani godišnji odmor i dani odmora, i da su za Borisa Džonsona posebno "povlačili oficire iz drugih timova da pokušaju da se brzo sastavi obezbeđenje".
Druga osoba povezana sa specijalnom jedinicom potvrdila je da su policajci prebačeni iz drugog tima kako bi zaštitili Džonsona na njegovim putovanjima u inostranstvo.
Naravno, svi ti timovi za zaštitu imaju svoju cenu. Račun za njihove plate, prekovremeni rad, troškove, putovanja i obroke plaćaju poreski obveznici.
Službenici koji štite političare su "skupi ljudi po svakom standardu za državne službenike. Oni su uvek iskusni policajci", objašnjava Dejvis.
Praćenje ovih troškova je gotovo nemoguće, s obzirom na to da su aranžmani bivših premijera koji više nisu u parlamentu privatna stvar.
Istraga "Telegrafa" iz 2015. godine je otkrila da je Toni Bler pravio hiljade i hiljade funti računa za zaštitu dok je posećivao i do pet država nedeljno gradeći svoju dok je gradio svoju poslovnu imperiju.
Samo u maju, Džonson je putovao i u Teksas i u Las Vegas, dok je Tras bila prvi bivši britanski premijer koji je posetio Tajvan posle Margaret Tačer.
"Mi plaćamo za sve, dok se oni ludo provode", rekao je Dejvis.
On je predložio da bivši premijeri koji drže skupe govore treba da snose 100 odsto svojih troškova za bezbednost.
"Zašto ne bi? Mislim, ti ljudi zarađuju milione", rekao je on.
