Svet

RT Balkan istražuje: Zbog čega se u Hagu sprema specijalni tribunal za Rusiju?

Oni će kao da skupljaju dokaze i na osnovu toga da naprave neki tribunal, nadajući se da će u Rusiji nešto da se poremeti, pa da će, kao i kod nas posle petog oktobra, neko reći "ajde da spakujemo svog predsednika u sud", kaže za RT Balkan advokat Branko Lukić
RT Balkan istražuje: Zbog čega se u Hagu sprema specijalni tribunal za Rusiju?www.globallookpress.com © Chepa Beltran

U Hagu je otvoren Međunarodni centar za krivično procesuiranje zločina agresije (ICPA), kao prvi korak ka mogućem osnivanju tribunala za krivičnu odgovornost zvaničnika Kremlja, preneo je AFP.

Navodi se da će ICPA istraživati sukob u Ukrajini i prikupljati dokaze pre osnivanja specijalnog tribunala, koji bi ruskim zvaničnicima mogao da sudi zbog pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini. 

Centar će imati tužioce iz Kijeva, EU, SAD i Međunarodnog krivičnog suda (ICC), što već na prvi pogled garantuje "objektivnost" takvog tela. 

Ideja o posebnom tribunalu za Rusiju nije nova, iako je šablon korišćen u raznim prilikama, pa i u slučaju Jugoslavije, osnivanjem posebnog Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju 1993. godine.

Međutim, ad hok sudovi za Jugoslaviju i Ruandu bili su preteče Međunarodnog krivičnog suda u Hagu (MKS) koji je osnovan tek 2002. godine. Zbog čega se i sada insistira na formiranju posebnog tribunala?

DOO Tribunal

Razlozi su, pre svega, pravne prirode, objašnjava za RT Balkan Branko Lukić, koji je branio generala Ratka Mladića pred Haškim tribunalom.

"Poseban tribunal se osniva jer Rusija nije članica MKS. Ne mogu ništa preko UN-a, znaju da će Rusija tamo da uloži veto u Savetu bezbednosti, nego traže 'bočna' rešenja. Isto su znali da bi Kina uložila veto u SB za Ujgurski tribunal, pa je Džefri Najs, bivši tužilac Slobodana Miloševića, za Ujgure osnovao tribunal u Londonu i to kao privredno preduzeće, kao DOO", objašnjava Lukić.

To je, kaže, njihov način da vrše pritisak i da rade šta hoće.

"Ako gledate sa stanovišta prava, to je nonsens, budalaština", ocenjuje naš sagovornik.

Treba podsetiti da potpisnice Rimskog statuta, kojim je osnovan MKS, nisu ni Rusija, ni Kina, ni Amerika - tri od pet stalnih članica SB UN - što znači da MKS nema mandat da, primera radi, procesuira američke zvaničnike zbog invazije na Irak. 

Osim toga, od potpisa su se suzdržale Turska, Indija, Izrael, ali i Ukrajina. Međunarodna podrška MKS-u, evidentno, nije toliko jaka, ali se onda postavlja pitanje odakle će budući specijalni tribunal crpeti legitimitet i mandat da sudi ruskim zvaničnicima.

Sami sebi

Daće mandat sami sebi, objašnjava kratko Lukić, dodajući da oni koji vode ovu hajku nemaju dodir sa realnošću. 

"Kao što i sad, prema zapadnim medijima, Ukrajina pobeđuje Rusiju, a to smo isto slušali dvadeset godina u Avganistanu. Kada su izašli iz Avganistana oni su prvi put saznali da ne pobeđuju u Avganistanu i zaprepastili se kada se za nekoliko sedmica raspala ta avganistanska vojska", pravi paralelu Lukić.

On podseća da posle toga niko iz Pentagona nije snosio posledice.

"Dakle, oni će sad sami da naprave neko istraživanje, pa da kao skupljaju dokaze i na osnovu toga da naprave neki tribunal, nadajući se da će u Rusiji nešto da se poremeti, pa da će, kao i kod nas posle petog oktobra, neko reći 'ajde da spakujemo svog predsednika u sud'", navodi naš sagovornik. 

Oslanjaju se na svoja pravila, a ne na pravo

Po sličnom principu je MKS izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina, na osnovu optužnice za navodne ratne zločine.

Kod njih je sve naopako, ocenjuje Lukić, ističući da iako su pokrenuli postupak, znaju da nemaju ingerencije.

"Prvo mora neko da se uhapsi, da bi se pokrenuo postupak. I tužilac Kan je odlučio da može, iako nema nijedan osnov da može da vodi istragu protiv bilo koga. Nema ni teritorijalno, jer ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice", kaže naš sagovornik. 

Pojašnjava da je u pitanju vid pritiska, kao što su i sankcije ili otimanje ruske imovine, ali im, ocenjuje, "ne ide baš lako".

"Znaju i oni da jednog dana mogu da dođu u situaciju da ih Rusija tereti za to. Zato zamrzavaju rusku imovinu, ali konfiskovanje ide malo teže", dodaje. 

Sve navedeno je, zaključuje, vid političkog pritiska koji nema veze sa stvarnošću.

"Oni se već dugo ne oslanjaju na međunarodno pravo, konvencije, Povelju UN. Oni se oslanjaju na pravila, ali niko ne zna šta su ta pravila. Pravila su ono što njima odgovara, a na osnovu toga mogu šta hoće", zaključuje Lukić. 

image