Švedska i Finska saopštile su da neće tražiti izuzeće od mogućnosti da se na njihovim teritorijama postavi nuklearno oružje u blizini granica sa Rusijom ukoliko postanu članice NATO-a, prenosi "Blumberg".
Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon 74. redovne sednice Nordijskog saveta u Helsinkiju, lideri Finske i Švedske rekli su da do sada nisu dobili takve zahteve, no, prema njihovim rečima, ne bi odbili da na svojoj teritoriji u blizini granica sa Rusijom omoguće raspoređivanje nuklearnog oružja NATO snaga.
Finska premijerka Sana Marin je, odgovarajući na direktno pitanje o mogućnosti raspoređivanja nuklearnog oružja u zemlji, rekla da Helsinki ne postavlja preduslove za članstvo u NATO. Ona je dodala da Finska čeka odobrenje za pristupanje toj organizaciji, te da pozitivan odgovor još uvek nije stigao iz Mađarske i Turske, poslednjih članica bloka koje nisu dale saglasnost.
Premijer Švedske Ulf Kristerson deli stav finske koleginice, dodajući da njihove zemlje treba da "prihvate sve mogućnosti koje ima NATO".
"Prirodno je da Finska i Švedska deluju zajednički u ovim stvarima", istakao je Kristerson.
Šef švedskih oružanih snaga Mikael Bajden je preporučio da Švedska u početnoj fazi treba da se uzdrži od bilo kakvih rezervi u pogledu saradnje po pitanju nuklearnog oružja.
"Povlačenje crvenih linija čak i pre nego što postanemo član NATO-a samo stvara prepreke i trvenja", rekao je Bajden na odvojenoj konferenciji za novinare u utorak.
Finska i Švedska su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO. Od 30 zemalja članica alijanse, 28 je već donelo pozitivnu odluku o prijemu, osim Turske i Mađarske.