Šta se to kuva na Zapadnoj obali: Da li se Palestina nalazi pred novim ustankom?

U obračunu između Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) i palestinskih militanata koji se odigrao 3. jula u izbegličkom kampu Dženin, na severu Zapadne obale, ubijeno je najmanje 10, a ranjeno 100 Palestinaca, od kojih je 20 u kritičnom stanju, saopštilo je palestinsko Ministarstvo zdravlja.

Crveni polumesec evakuisao je 500 porodica, odnosno oko 3.000 ljudi iz kampa u kojem živi oko 14.000 ljudi na manje od pola kvadratnog kilometra. Reč je o trećem sukobu IDF-a i palestinskih oružanih grupa u tom kampu od početka godine, a u prva dva, do kojih je došlo u januaru i junu, poginulo je ukupno 17 Palestinaca.

U trenutku kada Bliski istok prolazi kroz period relativne stabilnosti i otopljavanja zaoštrenih regionalnih odnosa, koje je započeto nakon sporazuma o normalizaciji odnosa između Saudijske Arabije i Kine u martu ove godine, Izrael i Palestina predstavljaju upadljiv izuzetak. Odnosi između jevrejske države i palestinskog stanovništva u okupiranoj Zapadnoj obali toliko su loši da se sve češće govori da bi to tradicionalno trusno područje uskoro moglo da se nađe u vrtlogu novog ustanka.

Koji su uzroci najnovijeg talasa nasilja u Palestini i da li se tamo zaista sprema nova, "treća intifada"?

Da li je zaista došlo do eskalacije nasilja?

Za početak, potrebno je utvrditi da li je na prostoru Palestine zaista došlo do eskalacije nasilja. Podaci izraelskog "Kanala 14" pokazuju da je to nesumnjivo slučaj. Naime, tokom prvih šest meseci 2023. godine, izraelske trupe su sprovele čak 147 misija na prostoru Zapadne obale, od kojih je čak 80 odsto uključivalo upotrebu vatrenog oružja.

A, tokom čitave 2022. godine IDF je sproveo ukupno 202 operacije, tako da je izvesno da će taj broj ove godine biti značajno viši. Godinu dana ranije, sprovedeno je "svega" 117 operacija, od kojih je tek 51 odsto uključivalo vatreno oružje.

Statistika je, dakle, jasna. Izraelske snage sprovode sve veći broj operacija na prostoru Zapadne obale, u kojima se sve češće koristi vatreno oružje. Pored toga, zabeležen je i porast terorističkih napada koje palestinski militanti sprovode protiv izraelskih civila, najčešće kao odmazdu za akcije IDF-a na prostoru Zapadne obale.

Da su Palestinci i više nego svesni šta se dešava u njihovom okruženju pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je u martu sproveo Palestinski centar za politiku i istraživanja. Tom prilikom zabeležen je značajan porast onih koji veruju da je izbijanje "treće intifade" neminovno, i njih u Palestini sada ima oko 60 odsto, dok čak 70 odsto ispitanika podržava akcije militantne organizacije Lavlja jazbina.

Nedavni okršaji između palestinskih militanata i izraelskih snaga specifični su i zbog činjenice da su Palestinci počeli da menjaju svoje taktike pružanja otpora. Umesto ranijih obračuna vatrenim oružjem, u kome su teško naoružani i oklopljeni Izraelci imali nedvosmislenu prednost, Palestinci su se poslednjih meseci okrenuli upotrebi drugih vrsta naoružanja, uključujući i sakrivene improvizovane eksplozivne naprave postavljene pored puteva kojima se kreću izraelska oklopna vozila.

Takva taktika pokazala se izuzetno efikasnom tokom borbi u Dženinu 19. juna, kada su Palestinci uništili oklopno vozilo i ranili osam izraelskih vojnika, koji su morali da budu evakuisani helikopterom. Reč je o prvoj situaciji u poslednjih 20 godina u kojoj su izraelske trupe morale da koriste avijaciju, a mediji su tom prilikom pisali o tome kako su čak i sami Izraelci bile iznenađeni otporom na koji su naišli u Dženinu tog dana.

Niču nove organizacije? 

Još jednu ključnu razliku u odnosu na ranije palestinsko-izraelske sukobe mogla bi da predstavlja i promena rukovodstva među Palestincima.

Palestinci su tradicionalno poznati po brojnim unutrašnjim podelama, pošto na relativno malom prostoru Zapadne obale, Istočnog Jerusalima i pojasa Gaze postoje na desetine vojnih i političkih organizacija. U hladnoratovskom periodu vodeću ulogu imao je Fatah, sekularna levičarska organizacija pod vođstvom Jasera Arafata koja je uživala podršku istočnog bloka, pre svega Sovjetskog Saveza.

Ipak, period Prve intifade, koja je trajala od 1987. do 1993. godine, izrodio je nekoliko novih, radikalnijih i uglavnom islamističkih organizacija poput Hamasa i Palestinskog islamskog džihada. One su postale udarna pesnica palestinskog otpora nakon što je mirovni proces iniciran početkom devedesetih kulminirao sporazumom iz Osla koji su Arafat i tadašnji izraelski premijer Jicak Rabin potpisali 1993. godine, kojim je uspostavljena palestinska samouprava sa Fatahom na čelu. Time je okončana Prva intifada, koja je odnela živote oko 2.000 Palestinaca i oko 200 Izraelaca.

Ipak, do početka XXI veka postalo je jasno da do konačnog rešenja izraelsko-palestinskog sukoba neće doći, pre svega zbog nespremnosti Izraela da prihvati tzv. rešenje dve države. Palestinsko nezadovoljstvo kulminiralo je 2000. godine kada je, nakon posete lidera izraelske opozicije Arijela Šarona Hramovnoj gori - svetom mestu muslimana u Jerusalimu koju su Palestinci protumačili kao provokaciju - izbila Druga intifada. Tokom nešto više od četiri i po godine drugog palestinskog ustanka, koji je bio još žešći i krvaviji od prvog, život je izgubilo oko 3.300 Palestinaca i 1.000 Izraelaca.

Situacija se smirila tokom 2005. godine, nakon što su se izraelske snage povukle iz pojasa Gaze. Ipak, ubrzo je došlo do eskalacije sukoba unutar samog palestinskog kontingenta, koji je kulminirao "podelom" Palestine na Zapadnu obalu pod kontrolom Fataha i njegovog ostarelog lidera Mahumda Abasa i pojas Gaze, u kom je dominirao Hamas. Podeljeni, Palestinci nisu bili u mogućnosti da pruže otpor sve asertivnijem Izraelu, pogotovo nakon što je Benjamin Netanijahu došao na čelo vlade te zemlje 2009. godine.

Takav razvoj događaja doveo je do toga da je tokom poslednjih dvadesetak godina u Palestini stasala čitava generacija mladih ljudi koji ne osećaju nikakvu povezanost sa tradicionalnim palestinskim organizacijama. Kako bi izbegli sveprisutne oči izraelskih obaveštajaca, oni su počeli da se organizuju u manje, neformalnije i fleksibilnije grupe koje održavaju samo nominalne veze sa pokretima poput Fataha i Islamskog džihada.

Najpoznatije takve grupe koje su nastale tokom poslednjih godina su Lavlja jazbina iz Nablusa i Dženinska brigada iz Dženina. Reč je o manjim grupama, retko brojnijim od stotinak članova, koje koriste društvene mreže, grafite i postere kako bi pozvale mlade Palestince na otpor protiv, kako oni tvrde, izraelskog terora.

"Danas imamo novu generaciju koja je svesna potrebe za otporom, i ova generacija zna svirepost okupacije. Ona se ne boji hapšenja, povrede ili mučeništva. Ona se ne boji ničega", rekao je neimenovani palestinski militant iz Dženina za Rojters.

"Broj boraca neprestano raste, i neprijatelj mora da zna da ga nasilje protiv našeg naroda i naših kampova povećava, a ne smanjuje", dodao je drugi.

Da li je nova intifada neizbežna?

Povratak Benjamina Netanijahua na čelo izraelske vlade krajem 2022. godine, nakon nešto više od godinu dana nestabilne levo-liberalne vlade, doveo je do nove eskalacije nasilja na Zapadnoj obali.

Netanijahu je vladu formirao sa radikalnom desnicom, poznatom po svojim antipalestinskim i antiislamskim stavovima, a jedno od obećanja koje je dao glasačima bilo je da će popraviti bezbednosnu situaciju u Izraelu.

Šest meseci kasnije, postaje jasno da u tome nisu imali uspeha, a pojedini mediji već pišu da je "treća intifada" u praksi već počela. "Pozivamo sve borce u našem narodu i slobodne ljude u Zapadnoj obali i Izraelu da se pripreme za rat, kako bi započela potpuna intifada i kako bi se stvorili uslovi za poraz našeg neprijatelja i njegovo proterivanje iz Palestine", rekao je u martu ove godine portparol Al-Kuds brigada, vojnog krila Palestinskog islamskog džihada.

Slične poruke poslali su i predstavnici Hamasa, koji su za bliskoistočni portal "Krejdl" rekli da "su ljudi ti koji će se usprotiviti … ni palestinske vlasti ni izraelski okupatori neće moći to da spreče".

S obzirom na to da izraelska vlada ne pokazuje interesovanje za deeskalaciju sukoba i davanje ustupaka Palestincima u Zapadnoj obali, dok je palestinsko rukovodstvo nakon dvodecenijske stagnacije u mirovnom procesu izgubilo i poslednju trunku legitimiteta koju je nekada imalo među lokalnim stanovništvom, šanse za postizanje mirnog rešenja konflikta u ovom trenutku ne deluje realno.

Uz svaki sledeći upad izraelskih oružanih snaga u neki od palestinskih logora, šanse za izbijanje nove intifade biće sve veće.