Svet
Berlinski sud odbacio tužbu naslednika Džafera Deve
Valjdet Deva je tužio Jorna Rodea za klevetu zbog izjave da je Džafer Deva bio blizak saradnik nacista, Efraim Zurof pozdravio odluku
Berlinski sud odbacio je tužbu naslednika Džafera Deve protiv ambasadora Nemačke u Prištini Jorna Rodea kao neprihvatljivu, objavio je danas potomak Deve Valjdet Deva.
On je tužio Rodea za klevetu zbog izjave da je Džafer Deva bio blizak saradnik nacista, prenosi Tanjug.
U svojoj objavi na Fejsbuku, Valjdet Deva je naveo da je sud odbio tužbu "na osnovu toga što tužilac nije ispunio uslov za pokušaj pomirenja/sporazuma između strana", prenosi Reporteri.
"Prilikom izvođenja dokaza pred ovim sudom dostavio sam pisane dokaze, između ostalog i sva pisma upućena na adresu ambasadora Rodea, gde tražim sastanak i dajem mu mogućnost da iznese dokaze ili izvini se zbog njegove izjave. Čini se da to nije bilo dovoljno za sud u Berlinu", napisao je Valjdet Deva.
Devin potomak napisao je dalje da će nastaviti "rad na rasvetljavanju lika Džafera Deve" i "vraćanje imovine porodice Deva".
Zurof: Rode bio u pravu za Devu, svaka druga odluka bila bi izvrtanje pravde
Direktor Centra Simon Vizental i koordinator centra za istraživanje nacističkih ratnih zločina širom sveta Efraim Zurof izjavio je danas da je odluka suda u Berlinu da odbaci tužbu protiv nemačkog ambasadora u Prištini Jorna rode bila ispravna.
On je za Tanjug rekao da apsolutno nema sumnje da je nemački ambasador Jorn Rode, bio u pravu kada je govorio o Džaferu Devi kao o nacističkom saradniku.
"Svaka druga odluka bila bi izvrdavanje pravde", rekao je Zurof.
Podsetimo, poznavalac istorije Kosovske Mitrovice i univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu tvrdi, međutim, u izjavi za Tanjug da Valjdet Deva nije direktni potomak Džafera Deve.
Spahiu kaže da spomenuti Valjdet nema veze sa Džaferom Devom.
"To je jedan običan prevarant i nema nikakve veze sa Džaferom koji ima direktne potomke u Americi", tvrdi ovaj profesor.
Džafer Deva je po istorijskim podacima, sarađujući sa nacistima za vreme Drugog svetskog rata, snosio najveću odgovornost za progon Srba, Jevreja i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije.
Bio je ministar unutrašnjih poslova Albanije 1943. i 1944. godine i jedan od članova Druge prizrenske lige, formirane za vreme Drugog svetskog rata, sa istom idejom kao i Prva- da se stvori Velika Albanija, koja je trebalo da obuhvati delove Srbije, Makedonije, Crne Gore i Grčke.
Ministarstvo kulture u Prištini, prošle godine je u okviru projekta koji finansiraju Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i Evropska unija, odlučilo da renovira kuću Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice i pretvori je u kulturni centar.
Posle žestoke reakcije međunarodnih antifašističkih organizacija, jevrejskih društava, srpskih istoričara i političara, stranih ambasada, medija koji izveštavaju na srpskom, srpskih i nekoliko albanskih organizacija civilnog društva sa Kosova i Metohije, UNDP i Evropska unija su odustali od te ideje.
