Berlinski sud odbacio je tužbu naslednika Džafera Deve protiv ambasadora Nemačke u Prištini Jorna Rodea kao neprihvatljivu, objavio je danas potomak Deve Valjdet Deva.
On je tužio Rodea za klevetu zbog izjave da je Džafer Deva bio blizak saradnik nacista, prenosi Tanjug.
U svojoj objavi na Fejsbuku, Valjdet Deva je naveo da je sud odbio tužbu "na osnovu toga što tužilac nije ispunio uslov za pokušaj pomirenja/sporazuma između strana", prenosi Reporteri.
"Prilikom izvođenja dokaza pred ovim sudom dostavio sam pisane dokaze, između ostalog i sva pisma upućena na adresu ambasadora Rodea, gde tražim sastanak i dajem mu mogućnost da iznese dokaze ili izvini se zbog njegove izjave. Čini se da to nije bilo dovoljno za sud u Berlinu", napisao je Valjdet Deva.
Devin potomak napisao je dalje da će nastaviti "rad na rasvetljavanju lika Džafera Deve" i "vraćanje imovine porodice Deva".
Zurof: Rode bio u pravu za Devu, svaka druga odluka bila bi izvrtanje pravde
Direktor Centra Simon Vizental i koordinator centra za istraživanje nacističkih ratnih zločina širom sveta Efraim Zurof izjavio je danas da je odluka suda u Berlinu da odbaci tužbu protiv nemačkog ambasadora u Prištini Jorna rode bila ispravna.
On je za Tanjug rekao da apsolutno nema sumnje da je nemački ambasador Jorn Rode, bio u pravu kada je govorio o Džaferu Devi kao o nacističkom saradniku.
"Svaka druga odluka bila bi izvrdavanje pravde", rekao je Zurof.
Podsetimo, poznavalac istorije Kosovske Mitrovice i univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu tvrdi, međutim, u izjavi za Tanjug da Valjdet Deva nije direktni potomak Džafera Deve.
Spahiu kaže da spomenuti Valjdet nema veze sa Džaferom Devom.
"To je jedan običan prevarant i nema nikakve veze sa Džaferom koji ima direktne potomke u Americi", tvrdi ovaj profesor.
Džafer Deva je po istorijskim podacima, sarađujući sa nacistima za vreme Drugog svetskog rata, snosio najveću odgovornost za progon Srba, Jevreja i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije.
Bio je ministar unutrašnjih poslova Albanije 1943. i 1944. godine i jedan od članova Druge prizrenske lige, formirane za vreme Drugog svetskog rata, sa istom idejom kao i Prva- da se stvori Velika Albanija, koja je trebalo da obuhvati delove Srbije, Makedonije, Crne Gore i Grčke.
Ministarstvo kulture u Prištini, prošle godine je u okviru projekta koji finansiraju Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i Evropska unija, odlučilo da renovira kuću Džafera Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice i pretvori je u kulturni centar.
Posle žestoke reakcije međunarodnih antifašističkih organizacija, jevrejskih društava, srpskih istoričara i političara, stranih ambasada, medija koji izveštavaju na srpskom, srpskih i nekoliko albanskih organizacija civilnog društva sa Kosova i Metohije, UNDP i Evropska unija su odustali od te ideje.