Ratovi čipova: Vodič kroz borbu za tehnologiju koja je postala žarište kinesko-američkih sukoba

Uprkos diplomatskim uvertirama sa obe strane, takmičenje dveju supersila u naprednoj tehnologiji ne popušta, piše "Gardijan". Ministarka finansija SAD Dženet Jelen uputila se u Peking, a visoko na dnevnom redu biće pitanje rastućeg sukoba Kine i SAD oko čipova.

Peking je u ponedeljak uveo ograničenja na izvoz dva minerala za koje SAD kažu da su od suštinskog značaja za proizvodnju poluprovodnika i druge napredne tehnologije.

Kako je navedeno u kineskom "Global tajmsu", listu bliskom Komunističkoj partiji Kine, "nema razloga da Kina nastavi da iscrpljuje sopstvene mineralne resurse, samo da bi je blokirali i sprečili da nastavi svoj tehnološki razvoj".

Mere su usledile u trenutku u kom se Bajdenova administracija navodno priprema da proširi ograničenja na prodaju mikročipova Kini.

Čega se boje SAD?

Vašington ima dve glavne brige. Prva je da bi kineska Narodnooslobodilačka armija (PLA) mogla da, po pitanju sveukupnih mogućnosti i snage, mogla da nadmaši američku vojsku, a druga je da bi PLA to postigla koristeći američku tehnologiju.

Predsednik Kine Si Đinping naveo je da želi da PLA postane vojska "svetskog kalibra" do 2049. godine, odnosno stogodišnjice vladavine Komunističke partije Kine. Značajan deo tog poduhvata podrazumeva razvoj autonomnog naoružanja, uključujući hipersonične rakete, i korišćenje veštačke inteligencije (AI) za niz aplikacija i tehnologija u službi odbrane, uključujući i elektronsko ratovanje.

Prema godišnjem izveštaju američkog Ministarstva odbrane o vojnoj moći Kine, PLA "teži razvoju borbenih sposobnosti nove generacije, koje se zasnivaju na korišćenju veštačke inteligencije i drugih naprednih tehnologija na svim nivoima ratovanja".  

Međutim, iako je Kina svetski lider u pojedinim tehnologijama veštačke inteligencije, poput prepoznavanja lica, njena domaća industrija i dalje nije u stanju da proizvodi neophodne najnaprednije poluprovodnike. Kineska industrija i vojska se, naime, u toj industriji oslanjaju na uvoz čipova za visoku tehnologiju.

Kako piše "Gardijan", SAD žele da zavrnu tu slavinu.

Šta radi Amerika?

U oktobru je Bajdenova administracija nametnula sveobuhvatan paket kontrola izvoza kojim se ograničava pristup Kine poluprovodnicima američkog porekla i srodnim proizvodima.

Preduzeća i pojedinci u Kini sada ne mogu da kupuju čipove i tehnologiju za proizvodnju čipova od američkih dobavljača ukoliko prodavac prethodno ne dobije posebnu licencu od Vlade SAD.

SAD su takođe u ​​januaru ubedile Holandiju i Japan, vodeće svetske proizvođače tehnologije za čipove, da smanje izvoz neophodne tehnologije za njihovu proizvodnju.

Holandija je 30. juna potvrdila da će njena izvozna kontrola stupiti na snagu 1. septembra.

Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je rekao da su ograničenja osmišljena da zaštite ključne tehnologije "malim dvorištem i visokom ogradom". Si i drugi visoki zvaničnici KPK optužuju SAD za "obuzdavanje" u hladnoratovskom stilu.

Koje su posledice?

Izvršni direktor "Envidije", američke softverske kompanije koja je jedna od vodećih svetskih proizvođača čipova, Džensen Huang, rekao je da ova ograničenja prete da izazovu "ogromnu štetu" tehnološkoj industriji. Godišnji prihodi iz Kine i Hong Konga su, kako navodi, u februaru bili niži za 20 odsto.

Poslednjih meseci, "Envidija" je kineskim kupcima počela da nudi manje napredan čip A800. Ipak, nove mere koje Bajdenova administracija razmatra ograničile bi čak i njihov izvoz.

Pritisak osećaju i kineske kompanije. U prvih pet meseci 2023. uvoz čipova je smanjen za skoro 30 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, otkrili su podaci kineske Generalne carinske uprave.

Kako je Kina reagovala?

Kako navodi "Gardijan" - u najmanju ruku ljutito. Zvanični list KPK "Pipls dejli" optužio je SAD za "obuzdavanje i sputavanje". U maju je ministar trgovine Kine Vang Ventao pozvao Japan da odustane od izvozne kontrole, ističući da se Kina snažno protivi tim merama.

Peking je takođe zabranio korišćenje čipova američke kompanije "Majkron" u ključnim infrastrukturnim projektima, što je potez koji se, kako se dodaje, smatra odmazdom zbog američkih zabrana. Akcije američke kompanije su, nakon što je kineski regulator za sajber bezbednost zabranio kupovinu njihovih proizvoda zbog zabrinutosti da predstavljaju "značajne bezbednosne rizike", opale za čak pet odsto.

Kineska preduzeća, takođe, kreativnim putevima zaobilaze kontrolu izvoza.

Neki iznajmljuju čipove, ili ih kupuju preko posrednika, pisao je "Fajnenšel tajms", a švercovani poluprovodnici se sve više nabavljaju na crnom tržištu.

Šta se dalje očekuje?

Vlada SAD želi da zatvori te "slepe tačke" i proširi ograničenja, a od holandske vlade se takođe očekuje proširenje ograničenja izvoza.  

Kako je počeo rat oko poluprovodnika?

Rojters podseća da je sukob počeo za vreme mandata bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je u oktobru 2018. godine odlučila da prekine saradnju američkih dobavljača sa kompanijom "Fudžijan Džinhua" koju je američko Ministarstvo pravde optužilo za krađu poslovnih tajni.

Slučaj je prvobitno započeo kao spor "Majkron tehnolodžija" i kineske firme, ali je eskalirao u međunarodni trgovinski sukob Sjedinjenih Država i Kine.