Centralna obaveštajna agencija (CIA) potvrdila je da njeni agenti rade u Ukrajini, piše američki časopis "Njuzvik" u svojoj velikoj analizi uloge i zastupljenosti ove službe u rusko-ukrajinskom sukobu, posebno u svetlu pritisaka u Kongresu SAD o obimu američke pomoći Ukrajini i u vezi s tim da li će tamošnji predsednik Džozef Bajden održati obećanje da se neće direktno uključiti u rat.
"Da li se CIA nalazi na teritoriji Ukrajine? Da", izjavio je visoki obaveštajni oficir za list i dodao da ona tamo ne deluje sa zadnjim namerama.
Drugi visoki obaveštajac rekao je da je CIA delovala unutar Ukrajine pod striktnim pravilima, i s ograničenim brojem osoblja, te da su tajne misije bile zabranjene, a ukoliko su ipak sprovođene, bile su uskog obima.
"Jednostavno, osoblje CIA može rutinski da se kreće tamo gde pripadnici američke vojske ne mogu, ali i da rade ono što vojska ne sme – unutar ukrajinske teritorije", rekao je sagovornik lista.
"Njuzvik" piše da nije utvrđen tačan broj saradnika CIA u Ukrajini, ali da njegovi izvori pretpostavljaju da je reč o manje od 100 ljudi.
CIA traži da list ne otkriva lokacije operacija u Ukrajini
Časopis dodaje da u okviru njihove analize ni CIA ni Bela kuća nisu dali konkretne odgovore, ali su tražili da "Njuzvik" ne otkriva konkretne lokacije operacija američke obaveštajne agencije u Ukrajini ili Poljskoj, ali i da ne imenuje druge zemlje uključene u tajne aktivnosti CIA, niti avio-službu koja podržava tajne logističke aktivnosti SAD.
Časopis je takođe izvestio i da SAD koriste "sivu flotu" komercijalnih aviona za prebacivanje oružja Ukrajini.
"Svi kredibilni eksperti i zvaničnici s kojima je 'Njuzvik' razgovarao složili su se da je CIA bila uspešna u diskretnoj roli u obračunu Kijeva i Moskve, u pomeranju gomile informacija i materijala i u suočavanju s raznim zemljama, od kojih neke tiho pomažu Ukrajini dok istovremeno pokušavaju da se ne zamere Rusiji", piše američki list.
Dakle, SAD su uključile CIA da radi na promeni stava država koje nisu htele da se suprotstave Rusiji u vezi sa sukobom u Ukrajini.
Ubediti zemlje koje se ne protive Rusiji da pređu na "pravu stranu"
List napominje da je desetine zemalja trebalo ubediti da prihvate ideje Bajdenove administracije o ratu. Među tim državama bili su ukrajinski susedi koji se nisu slagali s vašingtonskom i kijevskom politikom.
"CIA je morala da upravlja time, radeći uz pomoć kolega iz stranih obaveštajnih službi i tajne policije, a ne preko javnih političara i diplomata. CIA se obratila za pomoć susedima Ukrajine kako bi bolje razumela (ruskog predsednika Vladimira) Putina, kao i (Vladimira) Zelenskog", navodi magazin.
Šef CIA Vilijam Berns je više puta putovao u Kijev nakon početka ruske vojne operacije.
Ranije je "Vašington post" objavio da su Berns i Zelenski održali tajni sastanak tokom kojeg su razgovarali o planovima Kijeva da vrati kontrolu nad izgubljenim teritorijama.
"CIA je istovremeno vrlo aktivna u ratu, ali se ne suprotstavlja Bajdenovom obećanju da neće biti američkih čizama na terenu", rekao je visoki obaveštajni zvaničnik, te dodao da CIA želi da se distancira od svega što sugeriše direktan napad na Rusiju, što je Kijev više puta činio, od sabotaže gasovoda Severni tok i Krimskog mosta do napada bespilotnim letelicama i specijalnih operacija preko granice.
"Čini se da su ovi napadi u suprotnosti sa obećanjima Zelenskog da Ukrajina neće preduzimati akcije koje bi mogle proširiti obim rata", precizirao je sagovornik.
Vašington je navodno tajno negodovao kod Zelenskog u vezi s napadom na Severni tok prošlog septembra, ali su taj čin sabotaže pratili i drugi udari, uključujući nedavni napad dronom na Kremlj.
Neposlušni Zelenski
Napominje se da su ovi napadi pokrenuli pitanje jedne od glavnih dužnosti CIA u oblasti obaveštajnih službi – da li ima dovoljno informacija o tome šta Ukrajinci planiraju.
Napad na most u Kerčkom moreuzu je naveo CIA na zaključak da Zelenski nema potpunu kontrolu nad ukrajinskom vojskom.
"CIA je prilikom napada na Krimski most saznala da Zelenski ili nije imao punu kontrolu nad svojim oružanim snagama, ili nije želeo da zna za određene akcije", list je citirao obaveštajnog zvaničnika.
Centralna obaveštajna agencija nije znala unapred ni za napad na Krimski most, ni za kasniji napad na vojni aerodrom Engels.
Pomenute sabotaže i borbe preko granice zakomplikovale su situaciju a nastavak takvih operacija s ukrajinske strane mogao bi imati katastrofalne posledice, dodao je jedan od sagovornika, koji je kao i ostali želeo da ostane anoniman.
"CIA ne razume prirodu ukrajinske države i bezobzirnih frakcija koje tamo postoje", izjavio je poljski zvaničnik za američki list.
Poljska kao CIA kontakt-centar
"Njuzvik" je otkrio i da CIA koristi Poljsku kao centar preko kojeg komunicira sa svojim agentima u Rusiji i Ukrajini; sporazumi između agencije i te evropske države postignuti su manje od mesec dana nakon početka sukoba u Ukrajini, kada je direktor agencije Vilijam Berns bio u Varšavi.
Iz Poljske operativci CIA mogu da kontaktiraju s brojnim agentima, uključujući ukrajinske i ruske špijune. Skoro svi zaposleni u CIA centru za specijalne operacije, koji komuniciraju s ukrajinskim partnerima i snagama za specijalne operacije 20 zemalja stacionirani su u bazama u Poljskoj.
Takođe, Sjedinjene Države tvrde da su identifikovale ruske obaveštajce u ukrajinskoj vladi i vojsci, kao i to da su aktivnosti ruskih špijuna zabeležene i u drugim zemljama istočne Evrope, ali ne navodeći bilo kakve detalje ili dokaze.
Američki list je u svojoj opsežnoj analizi pomenuo i da je CIA prinuđena da se bavi korupcijom vezanom za isporuke oružja kijevskom režimu vrednom više milijardi dolara.
"CIA igra brojne uloge: špijuna, pregovarača, dobavljača obaveštajnih podataka, logističara, a najvažnije od svega je što pokušava da osigura da rat ne izmakne kontroli", piše "Njuzvik".
Reagujući na ovo, visoki obaveštajac naglasio je da je vrlo delikatna ravnoteža koju Agencija mora da održava u svojim mnogim rolama, te zaključio: "Oklevam da kažem da CIA to radi bezuspešno."