Svet

Ukrajinski sukob otkrio slabosti zapadnih vojski: Odbrambeni sistem NATO zreo za remont

Potrebno je mnogo više od obavezivanja na potrošnju od 2 odsto BDP da bi se zapadna vojna industrija oporavila
Ukrajinski sukob otkrio slabosti zapadnih vojski: Odbrambeni sistem NATO zreo za remont© Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda, File

Specijalna vojna operacija u Ukrajini otkrila je ogromne nedostatke kapaciteta i organizacije zapadne odbrambene industrije, piše "Volstrit džornal" dodajući da su Amerika i njeni saveznici ne samo nespremni za rat na Pacifiku, već i da će se namučiti sa dugim evropskim sukobom.

Ako bi se SAD direktno sukobile sa Rusijom ili Kinom, zalihe preciznog oružja mogle bi da budu potrošene za nekoliko sati ili dana, a ubrzo bi nestale i ostale vitalne zalihe.

Zbog toga, na primer SAD povećavaju proizvodnju oružja, Makron obećava "ratnu ekonomiju" ne bi li povećao vojno snabdevanje, dok Olaf Šolc odbacuje dugogodišnji prezir Berlina prema vojnim troškovima.

"Odbrambeno-industrijska baza koja nam je služila posle Drugog svetskog rata i pomogla nam da pobedimo u Hladnom ratu nije ona koja će nam pomoći da pobedimo Kinu", kaže penzionisani general Džozef Votel.

Prvi korak, da se unapredi vojni sistem, kako piše "Volstrit džornal" biće davanje više novca za odbranu širom Zapada, gde su se članice NATO-a još 2014. godine dogovorile da će u te svrhe trošiti najmanje dva odsto svog BDP-a. Samo su SAD i nekolicina drugih država do sad to ispoštovale, ali, magičnu brojku od dva odsto, prema najavama jednog diplomate, dogodine bi mogla da dostigne polovina članica Alijanse.

Tokom prošle godine, NATO i Evropska unija su preuzeli i nove uloge u koordinaciji i konsolidaciji nabavke oružja kako bi se povećala efikasnost i ubrzalo ponovno naoružavanje.

Sagovornici "Volstrit džornala" kažu da je, međutim, potrebno više.

Prvo, kažu zagovornici novog pristupa, Pentagon koji je nekad pokretao transformativne inovacije poput interneta i GPS, sada treba da prizna da više nema najsavremeniju tehnologiju.

"Naša nacija prednjači u mnogim novim tehnologijama koje su relevantne za odbranu i bezbednost,  od veštačke inteligencije i usmerene energije do kvantne informacione tehnologije i dalje. Ali Ministarstvo odbrane se bori da identifikuje, usvoji, integriše i primeni ove tehnologije u vojnim aplikacijama", otkrio je panel bivših visokih zvaničnika Ministarstva odbrane u nedavnom izveštaju za Atlantski savet.

Drugi kažu da Pentagon treba da nauči da se brzo oslanja na postojeće inovacije, kao što su to učinili manji američki saveznici.

"Ministarstvo odbrane se postavilo kao izvoznik tehnologije, a sada treba da postane njen pametan uvoznik", smatra bivši pomoćnik sekretara mornarice i vazduhoplovstva Džejms Hondo Geurts.

Planeri odbrane takođe moraju postati preduzetnički raspoloženi, kažu zagovornici promena.

"Potrebni su nam privatni investitori da podržimo odbrambenu industriju", rekao je holandski oficir na globalnom skupu Instituta "Milken" u maju.

Uz to vojni troškovi su izuzetno visoki, pa tako samo mlazni lovci F-35 koštaju oko 100 miliona dolara po komadu.

Mornarica je procenila da će dvadesetogodišnja modernizacija četiri velika brodogradilišta, koja održavaju nosače aviona i nuklearne podmornice i koji su u proseku vek stari, koštati 21 milijardu dolara, a kako podseća "Volstrit džornal", visoki zvaničnik vladine službe za odgovornost prošle godine nazvao je te procene "neuverljivim".

Dugotrajna obnova, ističe ovaj medij, ograničava kapacitete za popravku, ostavljajući ratne brodove na pristaništu i smanjujući aktivnu američku flotu koja je na raspolaganju da odgovori na pretnje.

A više milijardi dolara vredna imovina koja dokono stari u slanoj vodi prilično košta poreske obveznike, upozoravaju kritičari.

"Umesto da odugovlačite sa renoviranjem brodogradilišta tokom dve decenije, bilo bi logičnije da se posao obavi brzo kako bi brodogradilišta ranije postala potpuno funkcionalna", kaže profesionalac u finansijskom sektoru koji radi u odboru BENS-a Sem Kol.

On priznaje da bi Pentagon, s obzirom na pravila vladinog budžetiranja oko toga mogao da se namuči, pa bi umesto na taj način, mogao da se snađe i izlazeći iz okvira budžeta i okrećući se tržištima duga kako bi prikupio 50 milijardi da posao privede kraju za oko četiri godine.

"Mogućnost da iskoristite tržišta kapitala omogućila bi vam da projekat stavite na steroide", slikovito objašnjava Kol.

Trebalo bi obratiti pažnju i na obnovu vojne industrije kroz male biznise - kao što su se nekadašnji odbrambeni giganti oslanjali na hiljade radionica koje su ih snabdevale osnovnim komponentama. Danas bi to verovatno mogli biti nezavisni programeri softvera kao i metalci.

Jednako zreo za remont je i način na koji Pentagon pretvara ideje u opremu. Vojsci su potrebne zapanjujuće količine neke opreme, poput artiljerijskih granata i puški, ali je potrebno mnogo njih da bude i u verzijama prilagođenim specifičnim zadacima.

image