Lideri arapskih zemalja okupili su se danas u Alžiru kako bi prisustvovali samitu Arapske lige, prvom od kada su neke od zemalja članica ove organizacije normalizovale odnose sa Izraelom.
Ova organizacija, koja ima 22 zemlje članice, tradicionalno podržava Palestinu u njihovom sukobu sa Izraelom. Ipak, poslednjih godina nekoliko arapskih zemalja je normalizovalo svoje odnose sa jevrejskom državom.
Ujedinjeni Arapski Emirati prvi su postigli sporazum o normalizaciji odnosa sa Izraelom u avgustu 2020. godine, a tako su postali treća država u arapskom svetu koja je to učinila (nakon Egipta i Jordana).
Nakon Emirata, odnose sa Izraelom normalizovali su i Bahrein i Maroko, dok je Sudan postigao "privremeni sporazum". Odluka Maroka posebno je značajna, pošto je produbila sukob sa svojim starim rivalom – Alžirom.
Sukob Alžira i Maroka baca senku na samit
Dve severnoafričke države u otvorenom su sukobu oko Zapadne Sahare. Dok Rabat smatra ovu nekadašnju špansku koloniju delom svoje teritorije, Alžir već decenijama podržava Polisario front, koji se zalaže za nezavisnost Zapadne Sahare. Alžir je u avgustu prošle godine prekinuo diplomatske odnose sa Marokom, navodeći "agresivne radnje" svojih suseda kao uzrok.
Alžir je takođe jedan od glavnih sponzora Palestinaca, a neposredno pre samita Arapske lige uspeli su i da posreduju u postizanju sporazuma o pomirenju sukobljenih palestinskih organizacija Fatah i Hamas. Iako nije izvesno da će ovaj sporazum dugoročno preživeti, reč je o nesumnjivoj diplomatskoj pobedi za ovu severnoafričku državu.
Sukob Alžira i Maroka simptomatičan je za odnose između arapskih zemalja, koje retko kad uspevaju da usklade svoje stavove. Čak je i pitanje Palestine, koje je tradicionalno ujedinjavalo arapske zemlje, postalo seme razdora.
"Paradoks ovog samita je to što se predstavlja kao ujedinjujući događaj, a zapravo svaka arapska zemlja ima svoje ciljeve i interese", izjavio je stručnjak za međunarodne odnose Hasni Abidi, a prenosi "Frans 24".
Podele u arapskom svetu pokazuje i činjenica da mnoge ključne ličnosti iz ovog dela sveta neće doputovati u Alžir. Prestolonaslednik Saudijske Arabije Mohamed bin Salman otkazao je svoju posetu zbog navodne "ušne infekcije", dok skupu neće prisustvovati ni marokanski kralj Mohamed VI.
Samitu neće prisustvovati ni lideri Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina, navodi "Frans 24" pozivajući se na arapske medije.
"Arapske zemlje koje su normalizovale odnose sa Izraelom nisu oduševljene idejom da se ta njihova odluka osudi", rekao je Abidi.
Sirija ponovo podelila arapske zemlje
Još jedno pitanje koje izaziva podele u arapskom svetu je učešće Sirije na samitu. Članstvo ove zemlje u Arapskoj ligi suspendovano je 2011. godine, kada su protesti protiv predsednika Bašara el Asada eskalirali u građanski rat.
Prema navodima francuskih medija, Rusija se založila za povratak Sirije u ovu organizaciju, za šta je imala podršku Alžira i Emirata. Ipak, od toga se odustalo, pošto je veliki broj arapskih zemalja i dalje protiv te ideje.
Očekuje se da će glavna tema razgovora biti porast cena i dostupnosti hrane na svetskom tržištu, koji značajno pogađaju mnoge države u regionu šireg Bliskog Istoka. Maroko, Tunis, Egipat i Sudan samo su neke od zemalja koje zavise od uvoza prehrambenih proizvoda, a koje su posebno teško pogođene aktuelnom situacijom u svetu.
"S obzirom na nedostatak žitarica, inflaciju i pitanja energetike, Arapska liga mora da pokaže da je sposobna za solidarnost i jedinstvo, koje je nedostajalo od početka krize", rekao je saradnik Francuskog instituta za strateška istraživanja Pjer Busel sa "Frans 24".
Ipak, neke arapske države uspele su da profitiraju u trenutku povećane potražnje za energentima. Alžir, kao izvoznik gasa, postao je strateški značajan za Evropsku uniju, dok su države izvoznice nafte poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata poslednjih meseci ojačale svoju poziciju u međunarodnoj areni.