Visoki zvaničnik Pentagona rekao je da ako SAD odluče da Ukrajini obezbede kasetnu municiju (koja je zabranjena u više od 100 zemalja) zbog pretnje koju predstavlja po civile, odlučile bi se za modernije tipove.
Govoreći na redovnom brifingu za štampu, portparol Pentagona Patrik Rajder je rekao da, iako još nema šta da objavi u vezi sa isporukom kasetne municije Ukrajini, primetio je da SAD imaju različite vrste oružja u svom arsenalu.
"Bombe čije slanje razmatramo ne uključuju starije varijante kod kojih je nivo neaktivacije eksploziva veći od 2,35 odsto", rekao je on, dodajući da će Pentagon "pažljivo birati one sa nižim stopama" za koje ima nedavne podatke testiranja.
Međutim, Rajder nije želeo da kaže da li su SAD sa svojim saveznicima iz NATO razgovarale o zabrinutosti oko potencijalne upotrebe kasetne municije u Ukrajini, rekavši samo da su zemlje članice bloka ujedinjene u želji da Kijevu obezbede "mogućnosti koje su im potrebne kako bi bile efikasne na bojnom polju.”
Prema pisanju agencije AP, očekuje se da će Vašington danas objaviti isporuku velikog broja municije kao deo novog paketa pomoći vrednog 800 miliona dolara.
Kasetna municija je zabranjena u više od 100 zemalja jer kada se aktivira, ispušta mnogo malih bombi na širokom području, a neeksplodirani elementi predstavljaju ozbiljan rizik za civile godinama nakon završetka sukoba.
U saopštenju od četvrtka, "Hjuman rajt voč" je upozorio SAD da ne odobravaju isporuku, rekavši da bi kasetna municija "neizbežno izazvala dugoročnu patnju civila" i potkopala međunarodnu kritiku oružja.
NATO je ovu vrstu municije koristio i tokom agresije na SRJ 1999. godine, a najdrastičniji primer njene upotrebe je napad na Niš u maju 1999. godine kada su ove bombe rasejane nad Šumatovačkom ulicom, autobuskom stanicom i Tvrđavskom pijacom. Tada je ubijeno 16 civila, a 18 ranjeno.