"Forin afers": Ukrajini zatvoriti vrata NATO-a

Dok se rat u Ukrajini nastavlja, kreatori politike i stručnjaci, od ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog do bivšeg američkog ambasadora pri NATO-u Iva Daldera, traže da NATO ponudi Ukrajini ono što francuski predsednik Emanuel Makron naziva "putem ka članstvu" nakon što se sukob završi.

To nije samo predstava.

Težnje Ukrajine za članstvom biće centralna tema debate na samitu NATO-a sledeće nedelje u Vilnjusu, pri čemu Ukrajina tvrdi, kako je bivši ministar odbrane te države Andrij Zagorodnjuk nedavno pisao u "Forin afersu", da bi Alijansa "trebalo da je pozdravi i prihvati".

Način na koji se ovo pitanje razreši imaće ozbiljne posledice po Sjedinjene Države, Evropu i šire.

Niko neće direktan sukob sa Rusijom

Ulozi ne mogu biti veći. Članstvo u NATO-u obuhvata obavezu saveznika da se bore i ginu jedni za druge. Delimično upravo iz tog razloga, zemlje članice Alijanse tokom posthladnoratovske ere su izbegavale širenje saveza na države koje su se suočile sa kratkoročnim rizikom od napada.

Lideri NATO-a su takođe odavno shvatili da potencijalno članstvo Ukrajine uključuje vrlo realnu mogućnost rata (uključujući nuklearni rat) sa Rusijom. Zaista, šansa za takav sukob i njegove razorne posledice su glavni razlog zbog kojeg su Sjedinjene Države i druge članice NATO-a nastojale da izbegnu dublje uvlačenje u rat u Ukrajini, piše "Forin afers".

Skoro niko ne misli da bi NATO danas trebalo da se bori direktno sa Rusijom za Ukrajinu, ali mnogi insistiraju na tome da se ispune obećanja o zaštiti i  Ukrajini obezbedi članstvo.

Ukrajini ne treba poželeti dobrodošlicu u NATO, i to je nešto što bi američki predsednik Džozef Bajden trebalo jasno da kaže, ocenjuje američki list.

Države, na kraju krajeva, rade ono što je u njihovom sopstvenom interesu.

Interes iznad uverenja

Bezbednosne koristi za Sjedinjene Države od ulaska Ukrajine blede u poređenju sa rizicima uvođenja te zemlje u Alijansu, navodi list dodajući da bi NATO prijemom Ukrajine povećao izglede za "sumorni izbor između rata sa Rusijom i  odustajanja i obezvređivanja bezbednosnih garancija NATO u celoj alijansi".

Kako se ističe, lideri NATO na samitu u Vilnjusu bi bili mudri kada bi priznali ove činjenice i zatvorili vrata Ukrajini.

Na NATO samitu u Rumuniji 2008. godine tadašnji predsednik SAD Džordž Buš je sve iznenadio lobiranjem da se Gruzija i Ukrajina pridruže Alijansi, piše "Forin afers". Brojne EU članice, uključujući Nemačku i Francusku, odustale su od te ideje iz zabrinutosti zbog neizbežne ruske reakcije i posledica po Alijansu.

Diplomatski ćorsokak doveo je do toga da je NATO poručio da će Ukrajina i Gruzija jednog dana postati članice, ali nije predstavio plan za njihov ulazak.

Predsednik Rusije Vladimir Putin snažno je osudio ovaj, kako ga nazivaju, "kompromis":

"Opažamo pojavu moćnog vojnog bloka na našim granicama, bloka čije članice delom podležu članu 5 Vašingtonskog ugovora, i to vidimo kao direktnu pretnju bezbednosti naše zemlje. Tvrdnja da ovaj proces nije usmeren protiv Rusije neće biti dovoljna. Nacionalna bezbednost se ne zasniva na obećanjima", rekao je tada Putin, prenosi "Forin afers".

Američki list dalje objašnjava da "član 5 samo formalno obavezuje saveznike u NATO da napad na jednog tretiraju kao napad na sve i da pruže pomoć koju smatraju neophodnom". 

U praksi, međutim, države članice "doživljavaju članstvo u NATO-u i garancije iz člana 5 koje idu uz to kao obavezu SAD da ratuje u ime svojih saveznika", navodi se u tekstu. Garancija iz člana 5 bi mogla da uvuče Sjedinjene Države u direktan sukob sa Rusijom. U trenutnim uslovima, nije teško zamisliti da bi odnosi Ukrajine i Rusije mogli dodatno da se pogoršaju čak i ako se postigne dogovor o okončanju borbi. 

Kada bi Ukrajina bila u NATO-u, SAD bi mogle biti naterane da stanu u odbranu Ukrajine raspoređivanjem trupa ili čak pretnjom da će u ime Ukrajine upotrebiti nuklearno oružje.

Ukrajina ne vredi baš toliko

Poslednjih 16 meseci, Bajdenova administracija je jasno stavljala do znanja da pitanje Ukrajine nije vredno direktnog sukoba sa Rusijom.

Mnogi uticajni republikanski političari, uključujući i bivšeg predsednika Donalda Trampa, posebno nisu raspoloženi da rizikuju američke živote za Ukrajinu. S druge strane, ruske vlasti na čelu sa Putinom su pokazale da smatraju da je Ukrajina vredna borbe, čak i po visoku cenu.

Pod tim uslovima, američka posvećenost borbi za Ukrajinu bila bi pod znakom pitanja. Ako bi bile pozvane da se direktno sukobe sa Rusijom, verovatno je da bi SAD odustale od svojih uverenja, ostavljajući Ukrajinu na cedilu. 

A ako bi se Sjedinjene Države ostavile Ukrajinu u trenutku u kom je ona napadnuta, drugi ranjivi saveznici u NATO-u, poput baltičkih država, bi logično doveli u pitanje snagu bezbednosnih obaveza Alijanse koje obezbeđuje američka vojna moć.

To bi moglo da dovede do istinske krize kredibiliteta za NATO.

Tu je i pitanje troškova odbrane Ukrajine, dodaje list.

NATO se već muči da pronađe potrebna sredstva za servisiranje postojećih obaveza Alijanse. Sukob u Ukrajini je pokazao da se u savremenom konfliktu visokog intenziteta u kojem učestvuju konvencionalne vojske troše neverovatne količine resursa. U tom smislu bi pozivanje Ukrajine da se pridruži NATO-u bi povećalo jaz obaveza Alijanse i njenih mogućnosti.

Kako piše američki lit, ukoliko bi se Ukrajina priključila NATO-u, teret njenog naoružavanja bi pao na SAD, i to u trenutku u kom "su američko vreme, pažnja i resursi potrebni negde drugde".

"Rusija je pokazala da je spremna da se bori radi buduće strateške orijentacije Ukrajine, ali SAD i drugi nisu. Moskva to zna", navodi se i dodaje da bi Rusija nastojala da spreči pristupanje Ukrajine NATO-u.

Kako se zaključuje, umesto da daju upitno obećanje koje predstavlja veliku opasnost, ali bi donelo malo koristi, SAD treba da prihvate da je krajnje vreme da se Ukrajini zatvore vrata NATO-a.