Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) traži nove članove, rekao je generalni sekretar te organizacije Haitam Al-Gais na međunarodnoj konferenciji OPEK-a, koja se ove nedelje održava u centrali tog kartela u Beču i na kojoj su učestvovali ministri energetike i direktori energetskih preduzeća iz čitavog sveta.
OPEK trenutno ima 13 članica: Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Irak, Iran, Alžir, Angolu, Libiju, Nigeriju, Kongo, Ekvatorijalnu Gvineju, Gabon i Venecuelu. Još deset zemalja koje nisu članice OPEK-a zajedno sa njegovih 13 članica čine format OPEK+: Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan, Bahrein, Brunej, Malezija, Meksiko, Oman, Južni Sudan i Sudan.
Na pitanje novinara da li pokušava da proširi članstvo OPEK-a, Al-Gais je odgovorio potvrdno i iako nije precizirao koje bi to zemlje mogle da budu, insinuirao je da je reč o četiri članice formata OPEK+, koje bi uskoro mogle da postanu punopravne članice: Azerbejdžan, Brunej, Malezija i Meksiko.
Do Al-Gaisovih komentara dolazi neposredno nakon što je Saudijska Arabija najavila da će produžiti smanjenje proizvodnje nafte od milion barela dnevno, dok je Rusija objavila da će smanjiti sopstvenu proizvodnju za pola miliona barela, kako bi se izbalansirala ponuda i potražnja na svetskom tržištu.
To nije prvi put da je OPEK "pokazao mišiće" i direktno uticao na cenu energenata, a uloga tog kartela dobila je novi značaj od kada je prošle godine izbila svetska energetska kriza. Saudijska Arabija, najveći izvoznik nafte na svetu i de fakto predvodnik tog kartela, je nekoliko puta smanjila svoju proizvodnju crnog zlata tokom poslednjih godinu dana, podižući cene i ulazeći u sukob sa svojim tradicionalnim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama.
"OPEK je svoju funkciju zaštitnika zemalja proizvođača nafte dokazao i sa ovim poslednjim krizama 21. veka, a pogotovo u vreme pandemije korona virusa, jer se pokazalo da oni brinu o svojim interesima, ali i o tome da ne bude lomova na tržištu sirove nafte. To se videlo u odnosima OPEK-a i SAD, jer je Vašington pokušao da naređuje Saudijskoj Arabiji da poveća proizvodnju kako bi nafta pojeftinila, što su oni odbili", objašnjava za RT Balkan urednica portala "Energija Balkana" i stručnjak za energetiku Jelica Putniković.
OPEK je nastao 1960. godine, kada su u njen Statut u Bagdadu potpisali predstavnici pet država – Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Kuvajta i Venecuele, čime je institucionalizovana ranija neformalna saradnja tih zemalja. Osnovna ideja iza formiranja tog kartela bilo je ograničavanje moći "sedam sestara" – grupe sedam vodećih naftnih kompanija iz SAD i Velike Britanije, koje su u tom trenutku imale gotovo monopolsku moć na svetskom tržištu nafte.
U centar pažnje svetske javnosti OPEK je došao 1973. godine, kada su njegove vodeće članice nakon Jomkipurskog rata između Izraela i koalicije arapskih zemalja uvele embargo na izvoz nafte zapadnim zemljama koje su podržavale Jevrejsku državu. U Evropi i SAD je izbila energetska, a za njom i ekonomska kriza, dok su zalivske monarhije na čelu sa Saudijskom Arabijom prvi put postale geopolitički igrači vredni pažnje.
U narednim decenijama članstvo OPEK-a se proširilo, a ta grupacija postala je jedna od najuticajnijih međunarodnih organizacija u kojima glavnu reč nisu vodile zapadne zemlje. Do 2018. godine, članstvo se povećalo sa pet na 13, dok je tokom prošle decenije formirana i proširena grupa deset zemalja koje sa tom organizacijom održavaju blisku saradnju, među kojima je najznačajnija Rusija.
"Dugoročno, OPEK je donosio odluke koje nisu u interesu samo jedne zemlje, niti SAD, već su pravili strategiju da nafta ne bude previše skupa, jer su procenili da im se ne isplati da kupci odustanu od kupovine nafte, ali ni da cena ide previše nisko, ispod 70 ili 80 dolara po barelu, zato što im do omogućava da investiraju u istraživanje i razvoj", objašnjava naša sagovornica.
"Dobro je da je Rusija pristupila OPEK+, kao i druge zemlje koje su uvidele da im je u interesu da dugoročno sarađuju sa OPEK-om kako bi ostvarile zajedničke interese", dodaje ona.
OPEK – nezaobilazan igrač na tržištu energenata
Države članice OPEK-a proizvode oko 40 odsto svetske nafte, a među deset najvećih proizvođača crnog zlata pet su članice te organizacije, dok još jedna (Rusija) sa njom sarađuje u formatu OPEK+. Ostatak liste čine Sjedinjene Američke Države, koje su ujedno i najveći pojedinačni proizvođač nafte, Kanada, Kina i Brazil.
Značaj OPEK-a mogao bi drastično da poraste u budućnosti, pošto se u zemljama članicama te organizacije nalazi između 75 i 80 odsto poznatih zaliha nafte te će, kada zalihe u SAD i Kini budu u značajnoj meri istrošene, one morati da se okrenu (ili u slučaju SAD vrate) uvozu crnog zlata iz zemalja članica OPEK-a.
Među deset zemalja sa najvećim zalihama nafte, čak osam su članice proširenog formata OPEK+. Na vrhu liste nalazi se Venecuela, koja raspolaže sa oko 300 milijardi barela nafte, a za njom slede Saudijska Arabija, Iran, Kanada i Irak.
Kakva je budućnost nafte?
Na Zapadu se već decenijama govori o tome da bi nafta u skorijoj budućnosti mogla da izgubi na značaju, odnosno da će razvoj novih i čistijih tehnologija vremenom eliminisati potrošnju fosilnih goriva. Takva predviđanja se, ipak, neće obistiniti u skorijoj budućnosti, smatra Jelica Putniković.
"Nafta će svakako ostati ključni resurs, a teško je prognozirati da li će to biti još 20, 30 ili 100 godina. Još od kraja prošlog veka se priča da nema dovoljno nafte, ili da će njena upotreba prestati zbog brige o zagađenju. Ipak, nafta ostaje ključna, pre svega za saobraćaj. Vidimo i da je uloga nafte u proizvodnji nekih novih petrohemijskih proizvoda sve veća", objašnjava sagovornica RT Balkan.
"Kada neko kaže da neće više biti upotrebe nafte, to su uglavnom spekulativne izjave koje nisu utemeljene na činjenicama. Gotovo uvek se misli na neke zemlje koje su tehnološki veoma napredne, ali kontinenti poput Afrike i Južne Amerike još će dugo zavisiti od nafte", dodaje ona.
Bes američkih zvaničnika na Saudijsku Arabiju i druge članice OPEK-a nakon što su one odbile da povećaju proizvodnju nafte i na taj način obore njenu cenu na svetskom tržištu. Značaj nafte će, dakle, opstati, a samim tim i značaj država koje je proizvode.
Da li se OPEK širi i na proizvodnju gasa?
Još jedna izjava je poslednjih dana privukla pažnju posmatrača tržišta energenata, kada je ministar energetike Azerbejdžana, jedne od zemalja koja bi potencijalno mogla da postane punopravna članica OPEK-a, izjavio da bi ta organizacija trebalo "da se ne proširi izvan sektora nafte i da pokrije i druge energente".
Energetska kriza izazvana sankcijama protiv Rusije pokazala je do kakvih posledica može doći kada nastane disbalans na tržištu drugog po značaju energenta – gasa. Cena gasa na svetskim tržištima je u tokom prošle godine porasla nekoliko puta, a do danas je ostala na izuzetno visokom nivou. Zbog toga, formiranje kartela za gas ili uključivanje tog energenta u nadležnosti OPEK-a moglo bi da dovede do stabilizacije cena, smatra Jelica Putniković.
"Mi imamo situaciju da EU još prošle godine najavila da će zajednički kupovati prirodni gas, s argumentom da će to sprečiti skok cena na tržištu. Oni su kao monopolski kupac hteli da diktiraju cenu, što je jako teško. Odluka da se napravi gasni kartel verovatno ima veće šanse sada, kada je svet polarizovan između Zapada i članica BRIKS-a koje ne žele da im najbogatiji diktiraju kako će raditi. Gasni kartel bi bio neka vrsta ravnoteže, kako bi gas mogao da se prodaje po tržišnim cenama", dodaje ona.
Potencijalno širenje OPEK-a i produbljenje saradnje unutar njega neće biti jednostavno, što je i pokazalo nedavno odbijanje Gvajane, male južnoameričke države u kojoj je nafta otkrivena pre nekoliko godina, da pristupi tom kartelu.
Ipak, pesimistični komentari na pojedinim zapadnim medijima koji predviđaju skori krah te organizacije daleko su od istine, a OPEK je više puta pokazao da su upravo geopolitičke krize periodi u kojima delovanje te organizacije zaista dolazi do izražaja. Nema razloga da tako ne bude i ovaj put.