Samit NATO: Od nejednakih stavova o Ukrajini do nejednakih izdvajanja za odbranu

Lideri NATO zemalja sastaće se sredinom nedelje u Vilnjusu na samitu na kojem bi trebalo da razgovaraju o pristupanju Ukrajine alijansi, članstvu Švedske u ovoj organizaciji, novim odbrambenim planovima, ali i nedovoljnim izdvajanjima članica za odbranu.

Samit u Litvaniji obezbeđivaće tri protivvazdušna sistema "patriot" doneta iz Nemačke, borbeni avioni koji će vršiti vazdušne patrole i vojne snage iz 17 država, preneo je Rojters.

Biće to četvrti NATO samit od početka ruske Specijalne vojne operacije, pošto je prethodno jedan održan onlajn, a druga dva bila su u Briselu i Madridu.

Očekuje se da će samitu prisustvovati i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski koji je, govoreći o ovom sastanku, izjavio da su Ukrajini potrebni "jasniji signali, konkretni postupci u pravcu poziva za članstvo" .

Ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba naveo je za "Forin polisi" da Ukrajina ne traži momentalno članstvo i da neće uvlačiti NATO u ovaj rat, kako je istakao.

"Nikada nismo tražili strane trupe na teritoriji Ukrajine. Sa širokogrudom podrškom naših saveznika, sami ćemo poraziti Rusiju. Ovaj rat je naša borba. Ali sledeći rat bi mogao biti izbegnut primanjem Ukrajine u NATO", obrazložio je Kuleba.

Istočnoevropske članice NATO snažno podržavaju poziciju Ukrajine, navodeći da bi stavljanje ove zemlje pod kišobran NATO-a sprečilo Rusiju da ponovo napadne.

Predsednica Slovačke Zuzana Čaputova pozvala je saveznike da Ukrajini daju jasniji pogled na njene pokušaje da postane deo alijanse, da joj pruže "viziju budućeg članstva", ako ispuni uslove od kojih je najvažniji okončanje sukoba na njenoj teritoriji, kako je objasnila.

S druge strane, Sjedinjene Američke države i Nemačka zauzele su oprezniji stav, strahujući od bilo kog poteza koji bi mogao približiti NATO direktnom sukobu s Rusijom i samim tim svetskom ratu.    

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg jasno je stavio do znanja da Ukrajina neće postati članica dok traju ratni sukobi i da sa samita u Vilnjusu neće biti formalnog poziva da se pridruži alijansi.

Saveznici su, međutim, podeljeni oko toga koliko bi brzo trebalo primiti Ukrajinu u članstvo kada se sukobi okončaju. Dok istočnoevropske zemlje smatraju da na samitu treba da bude izrađena mapa puta za Kijev, SAD i Nemačka nisu za to.

Prema navodima Rojtersa, više zemalja podržalo je predlog Velike Britanije da se Kijevu dozvoli da preskoči tzv. Akcioni plan za članstvo (MAP) koji podrazumeva ispunjavanje političkih, ekonomskih i vojnih uslova za zemlje kandidate. Takvim potezom, Alijansa bi otišla dalje od onog što je saopšteno posle samita u Bukureštu 2008. godine kada je navedeno da će Ukrajina jednog dana postati član.

NATO će najverovatnije na predstojećem samitu ići na jače formulacije poput "Ukrajini je mesto u NATO", ili "transatlantska bezbednost bila bi nepotpuna bez Ukrajine".  

Očekuje se da na sastanku bude predstavljen paket pomoći i podrške Kijevu, uključujući nadograđeno telo za saradnju Savet NATO-Ukrajina, kao i neubojitu vojnu podršku čiji je cilj da pomogne ukrajinskoj vojsci da dosegne NATO standarde. Nekoliko velikih NATO zemalja, poput SAD, Nemačke, Francuske i Britanije imale su paralelne razgovore o dugoročnim merama podrške Ukrajini, a usredsredili su se na obezbeđivanje isporuka oružja i municije.  

Jedna od tema biće i članstvo Švedske u Severnoatlantskoj alijansi koje blokira Turska, ali i Mađarska koja je odložila skupštinsku raspravu o ovom pitanju.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ponovio je da Ankara podržava politiku "otvorenih vrata" NATO-a, ali da čvrsto stoji pri svom stavu o zemljama koje, kako je rekao, pružaju utočište teroristima. Mislio je na Švedsku koja nije odgovorila na zahtev Turske o izručenju nekoliko njihovih državljana osumnjičenih za terorizam.

Uoči samita, Stoltenberg će organizovati sastanak Erdogana i švedskog premijera Ulfa Kristersona u pokušaju da reše nesuglasice.

Na samitu će se razgovarati i o izdvajanju zemalja članica za odbranu, budući da od 31 zemlje članice NATO samo 11 izdvaja propisanih dva odsto BDP-a za odbranu, a na samom sastanku treba da bude reči o tome da je i tih dva odsto minimum izdvajanja, a ne zacrtani cilj.

Posebno se izdvajaju zemlje poput Kanade, Slovenije, Turske, Španije, Belgije i Luksemburga koje izdvajaju na odbranu manje od 1,4 odsto BDP-a.

Od lidera se takođe očekuje da potpišu prve sveobuhvatne vojne planove NATO-a od kraja Hladnog rata za odbranu od bilo kakvog napada Rusije, postavljajući detaljne zadatke i zahteve za snage širom teritorije alijanse, navodi Rojters.