Šta su američki međuizbori i zašto su ove godine toliko važni

Međuizbori, koji će biti održani 8. novembra smatraju se "testom" učinka aktuelnog predsednika na pola mandata. Izbori su uneti i u Ustav Sjedinjenih Američkih Država koji propisuje da 100 članova Kongresa mora da bude izabrano svakih šest godina, dok se članovi Predstvničkog doma biraju na mandat od dve godine.

Ove godine, piše "Sputnjik internešonel" biraće se svih 435 članova Predstavničkog doma, 34 senatora i čitav niz drugih zvaničnika, uključujući guvernere 34 od 50 država, predstavnike državnih skupština, gradonačelnike, sudije i druge.

Međuizbori biće održani u utorak, 8. novembra u skladu sa zakonom donetim 1845. godine na osnovu kog izbori moraju da se održe prvog utorka u novembru.

Samo glasanje je prilično komplikovano. Registracija nije automatska, što znači da birači moraju da provere da li su na biračkim spiskovima kako ih u suprotnom ne bi odbili.

Procenjuje se da gotovo četvrtina građana koji imaju pravo glasa, zapravo nije registrovana za glasanje, a da čak svaka osma registrovana biračka kartica ima greške zbog kojih su rezultati podložni manipulaciji. Oko dvadesetak država dozvoljava glasanje poštom ali pojedine, naročito one gde su republikanci na vlasti, koji tvrde da su tako pokradeni 2020. godine, traže pismeno objašnjenje zašto birači nisu izašli na glasačka mesta.

Dve partije - republikanci i demokrate - već su početkom godine održale unutarstranačke izbore na kojima su izabrani kandidati za međuizbore.

Ovogodišnji izbori mogli bi da preoblikuju kako federalnu tako i državnu politiku SAD.

Uz 435 predstavnika Predstavničkog doma, gde se predviđa da će u njemu sedeti 228 republikanaca, 174 demokrata i 33 neodređenih, biraće se i 34 senatora. Očekuje se da će šestoro biti iz redova republikanaca, petoro demokrata i sedmoro neodređenih.

Među "velikim imenima" ovogodišnjih međuizbora su kandidati za Senat iz Pensilvanije: TV lekar Mehmet Oz, republikanac koji besomučno promoviše čudotvorne biljne pilule i bogati političar Džon Federman iz redova demokrata koji je ranije ove godine doživeo šlog zbog kog sada teško govori.

Viskonsin je takođe interesantan zbog "okršaja" republikanca Rona Džonsona i demokrate Mandele Barnsa. Džonson je vodio istragu Senata protiv sina američkog predsednika Džozefa Bajdena, Hantera osumnjičenog za konzumiranje narkotika i sumnjive poslovne veze. Demokrate su uložile milione dolara u kampanju Barnsa.

Na državnom nivou, očekuje se glatka pobeda republikanaca. Ankete pokazuju da će 31 od 50 država imati republikanske guvernere. Iako nije neuobičajeno da na međuizborima predsednikova stranka izgubi, ovoga puta su ulozi veći zahvaljujući republikancima koji podržavaju bivšeg predsednika Donalda Trampa i žele kontrolu kako nad partijom, tako i nad Predstavničkim domom i Senatom.

Republikanci ne samo da prete da će razbucati politiku demokrata i njihov plan domaće potrošnje, već će pokrenuti sopstvene istrage protiv Hantera Bajdena, ili čak i postupak opoziva predsednika.

Povrh toga, za razliku od konvencionalnih, dugogodišnjih poslanika republikanaca, kao što su senatori Mič Mekonel i Lindzi Grejem, koji generalno idu u korak sa demokratama u svojim neoliberalnim agendama o spoljnopolitičkim pitanjima poput Ukrajine ili Tajvana, Trampovi republikanci postavljaju neprijatna pitanja o umešanosti SAD u ove sukobe kako svojoj stranci tako i Beloj kući.

Početkom ove godine sve demokrate glasale su za podršku Ukrajini dok su se po pitanju Tajvana naši na udaru kritika republikanaca naročito posle kontroverznog puta predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu koji je zategao odnose Vašingtona i Pekinga.

Tramp i njegove pristalice redovno kritikuju demokrate i umereno krilo republikanaca zbog toga što su Ameriku i svet doveli na korak od trećeg svetskog rata.

Iako protivljenje intervenisanju SAD u globalne sukobe nije nešto što se nije čulo u Vašingtonu, ono što čini međuizbore 2022. drugačijim je što broj "antiratnih" i "Amerika na prvom mestu" (što je bio Trampov slogan) političara raste i oni bi mogli da formiraju važan blok koji će moći da utiče na politiku zemnje.

Izbori u SAD predstavljaju i test podrške koju uživa predsednik Bajden. Ako republikanci preuzmu oba doma Kongresa, Bajdenove preostale dve godine u Beloj kući biće agonija sa blokiranom vladom i eskalacijom unutrašnje krize sa kojom se SAD suočava kao što su inflacija, slabljenje ekonomije, rast duga. U tom slučaju, predsednički izbori 2024. biće velika šansa da Tramp ili neki drugi republikanac ili demokrata osvoje vlast.