Bajdenova administracija, koja je do pre samo godinu dana upotrebu kasetnih bombi nazivala ratnim zločinom u međuvremenu se predomislila i odlučila da ovu vrstu municije ipak dostavi Ukrajini.
Za Zelenskog "blagovremena, široka i preko potrebna odbrana" u vidu odobravanja isporuke kasetnih bombi, ocenjena je kao kontroverzan potez, kako u Vašingtonu, tako i u drugim delovima sveta.
Reč je, naime, o bombama koje se raspadaju u vazduhu, oslobađajući veliku količinu "podmunicije" na širokom području, te je tako velika verovatnoća za stradanje civila. Neke od njih, ipak, ne detoniraju odmah, pa tako i dugo nakon sukoba, poput nagaznih mina – ubijaju i sakate ljude.
Kako tačno funkcioniše kasetno oružje, poznato je i Srbima, budući da se još pamti pokolj koji su, za vreme NATO bombardovanja napravili avioni Ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Holandije iznad Niša izbacivši više kontejnera sa takvim bombama. Tada je masakrirano šesnaestoro Nišlija, a više desetina građana teško povređeno.
Američki Kongres je inače ranije zabranio prenos kasetne municije sa stopom neuspeha većom od jedan odsto, što bi ograničilo broj neeksplodiranih bombi koje bi mogle kasnije da ugroze civile.
Zakon takođe predviđa da svaki sporazum koji se odnosi na prenos kasetne municije mora da precizira da se municija neće koristiti tamo gde se zna da ima civila. Kasetna municija je zabranjena Konvencijom o kasetnoj municiji iz 2008. godine, koju SAD ipak nisu potpisale, isto kao ni Rusija, Ukrajina, pa ni Srbija.
Kasetne bombe posvađale Bajdena sa strankom
Demokrate Patrik Lihi i Džef Merkli, bivši i sadašnji američki senator, u autorskom tekstu objavljenom za "Vašington post" pišu da bi slanje kasetne municije u Ukrajinu značilo smrt velikog broja civila i pogoršalo probleme protiv kojih se Amerika bori izdvajanjem velikih sredstava za uklanjanje kasetne municije i nagaznih mina.
"Bio bi to potez protiv dve trećine članica NATO-a i drugih saveznika i partnera koji su potpisnici konvencije protiv upotrebe kasetnih bombi i čija je podrška ključna za našu kolektivnu odbranu Ukrajine. Poslednja stvar koja nam je potrebna jeste da rizikujemo raskid sa ključnim saveznicima zbog oružja za čiju bi globalnu zabranu Amerika trebalo da se bori", navode američki političari.
Da su kasetne bombe razlog zbog kog leti perje u jatu američkih demokrata, pokazuje i komentar predstavnice u potkomitetu za odbranu predstavničkog doma Beti Mekkolum koja odluku Bajdenove administracije ocenjuje kao "nepotrebnu i užasnu grešku".
"Nasleđe kasetnih bombi je beda, smrt i skupo čišćenje njihovih ostataka, generacijama nakon upotrebe. Ovo oružje treba da bude eliminisano iz naših zaliha, a ne bačeno u Ukrajinu", dodala je ona.
I kongresmenka Ilhan Omar, koja će podneti amandman na Zakon o odobrenju nacionalne odbrane kojim se zabranjuje prodaja kasetne municije, rekla je da ako SAD žele da budu lider u međunarodnim ljudskim pravima, ne smeju ta prava kršiti.
Nezadovoljan i NATO
Bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Velike Britanije Ričard Denat upozorio je da namera američkog lidera da snabdeva Kijev kasetnom municijom povlači rizik od raskola unutar Severnoatlantske alijanse.
"Na Kosovu smo 1999. godine izgubili samo dva vojnika – i obojica su poginula od neeksplodirane podmunicije kasetne municije", rekao je Danat.
I vlada Kanade u svom saopštenju navela da ne podržava upotrebu kasetne municije i da je posvećena okončanju efekata kasetne municije na civile.
Vođa kanadske delegacije u pregovorima o konvenciji u Otavi za zabranu kasetne municije, 2008. godine Erl Turkot, smatra da će posledice odluke Amerike biti slične posledicama rata u Vijetnamu.
"Bilo je takvih obimnih bombardovanja u jugoistočnoj Aziji tokom Vijetnamskog rata i iako se rat za Ameriku završio kasnih 70-ih, u jugoistočnoj Aziji se nastavlja. Ljudi tamo i dalje umiru", rekao je Turkot, dodajući da je kasetna municija opasnija od nagaznih mina.
I poslanik Bundestaga iz Partije zelenih Anton Hofrajter izjasnio se protiv američkih planova da Kijevu obezbedi kasetnu municiju.
"Protivim se ideji o slanju kasetne municije, jer ona je pravedno zabranjena", rekao je poslanik.
Španija takođe poručuje da se "određeno oružje i bombe ne mogu isporučiti ni pod kojim okolnostima".
"Ne kasetnim bombama i da legitimnoj odbrani Ukrajine, koja ne treba da se sprovodi kasetnim bombama", navela je ministarka odbrane Margarita Robles novinarima tokom mitinga u Madridu.
Reagovao je i "Hjumen rajts voč", a ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov naveo je da će greškom SAD godinama postojati rizik da nedužne civile raznosi podmunicija koja nije odmah eksplodirala.
Zabranjene - ili ipak nisu?
Zašto se, međutim, Amerika predomislila, i pristala da pošalje municiju oko koje se dugo nećkala?
"U podršci koju Amerika pruža Ukrajini, ide se korak po korak, i ta evolucija je primetna još od 24. februara 2022. godine. U prvom talasu su slali sredstva poput ručnih raketnih bacača, protivoklopnih raketnih sistemi, lakih prenosnih sistema protivvazdušne odbrane, a onda se u aprilu desio prelomni trenutak kad je Zapad rešio da pređe na artiljeriju velikog dometa u kalibru 155 milimetara", objašava vojni analitičar Aleksandar Radić za RT Balkan.
Slanje raketnog sistema HIMARS, kako kaže, bio je dobar primer takve "evolucije" - budući da su od rakete dometa 70, 80 ili 90 kilometara prešli na domet od 150 kilometara, što je bilo politički kontraverzno jer omogućava dejstvo po dubini ruske teritorije.
"Takva evolucija dovela je i do kasetne municije za koju inače postoji jedna velika zabluda o zabrani. To je inače priča plasirana kao propaganda u zapadnim državama bivše Jugoslavije, odnosno u Hrvatskoj, pa smo je mi prihvatili zdravo za gotovo kada su te bombe koristili protiv nas. Striktno gledano, ta sredstva nisu zabranjena, i kasetne bombe smo imali i u jugoslovenskoj avijaciji i Vojsci Srbije, Amerikanci imaju kasetne bombe, Rusija ih ima…", ističe Radić.
Konvencija o zabrani kasetnog oružja, nije bila obavezujuća, a Srbija i Rusija, na primer, nisu njene potpisnice.
"Ne postoji pravna prepreka da Amerikanci pošalju kasetno punjenje za artiljerijska oruđa, kasetne avio bombe, i ostala sredstva. Dosta konvencionalnih sredstava je već utrošeno, a rat ide dalje svojom dinamikom. Kad se došlo do petstotog dana, još jednom je pređena granica, i odlučeno je da se šalje i kasetna municija", naglašava sagovornik RT Balkan.
U ratu se sredstva ne biraju, ali u 2023. godini o svemu se mora dobro promisliti, makar zbog medijskog efekta.
"Naravno da je licemerno ako godinama insistirate da je kasetno oružje nehumano i da ga treba povući što su i učinile desetine zemalja. To je ogroman raskorak između onog što govorite i što činite - kada kažete da kasetne bombe vama nisu prihvatljive, ali su prihvatljive da ih pošaljete Ukrajini", ilustruje Radić.
Po njegovom mišljenju slanje kasetnih bombi ipak neće dovesti ni do kakvog preokreta na frontu. To je, kako on kaže "samo jedan element u mozaiku rata" koji još jednom potvrđuje odlučnost Zapada da podrži Ukrajinu.
"Prošle godine 24. februara niste mogli da budete sigurni šta će se desiti sa stavom NATO-a i mogli smo samo spekulisati oko razvoja situacije. Do sada se ipak pokazalo da je zapadna pomoć konstantna. NATO pruža podršku Ukrajini, a to je forma vođenja borbenih dejstava. To snabdevanje se nastavlja, a isporuka kasetnih punjenja, samo je još jedan momenat koji pokazuje da će se tako i dalje nastaviti", zaključuje Aleksandar Radić.