Potez Amerike koji će podeliti NATO: Vašington otkrio sebične namere, vide se pukotine u savezu

Razdori unutar NATO alijanse oko potencijalnog proširenja prisustva bloka u azijsko-pacifičkom regionu uoči samita NATO-a sledeće nedelje razotkriveni su zbog snažnog protivljenja francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Kineski stručnjaci ocenjuju da namera NATO-a da proširi svoje pipke u azijsko-pacifički region ne samo da razotkriva sebičnu nameru SAD, koje igraju centralnu ulogu u Alijansi, da nametne sopstvenu hegemonističku nameru nad interesima drugih članica NATO-a, već će dodatno podeliti savez, piše "Global tajms".

Ove godine će drugi put zaredom lideri iz Japana i Južne Koreje prisustvovati samitu NATO-a. Posmatrači to vide kao znak da dve zemlje traže bliže veze kako bi bolje koordinirali strateške poteze Vašingtona da obuzda Kinu. Takav "kratkovid" potez sigurno će izazvati snažno protivljenje Kine i rezultirati povećanom budnošću zemalja regiona, upozorava "Global tajms".

Ovaj samit NATO-a je predviđen kao trenutak za postizanje napretka u planu otvaranja kancelarije za vezu u Japanu, koja bi predstavljala prvu ispostavu te organizacije u regionu.

Japanski premijer Fumio Kišida, koji bi trebalo da učestvuje na samitu drugu godinu zaredom, iskoristiće priliku da naglasi potrebu za jačanjem odnosa između Japana i NATO-a, izjavio je u petak glavni sekretar japanske vlade Hirokazu Macuno.

Saveznici u NATO-u razgovaraju o mogućoj zajedničkoj izjavi sa četiri indo-pacifičke zemlje: Japanom, Južnom Korejom, Australijom i Novim Zelandom, koja bi postavila dublju saradnju i ponovila da je bezbednost u Evropi međusobno povezana sa bezbednošću u regionu, citira "Blumberg" neimenovanog evropskog diplomatu.

Međutim, prema izveštaju "Politika", Makron je izrazio snažno protivljenje, navodeći zabrinutost da bi otvaranje kancelarije za vezu u Japanu pomerilo fokus NATO-a predaleko od njegovog prvobitnog mandata u severnom Atlantiku.

"Nismo za to iz principa", izjavio je Makron tokom brifinga za novinare u petak. Francuski predsednik je dalje naglasio da same japanske vlasti nisu izrazile značajno interesovanje za predloženu kancelariju.

Kineski stručnjaci kažu da francuska opozicija može da odloži potez NATO-a, ali da možda neće moći da spreči rastuću tendenciju Alijanse da se više uključi u azijsko-pacifička pitanja, piše "Global tajms".

Unutar NATO-a postoji širok konsenzus da se Alijansa prvenstveno fokusira na transatlantsku bezbednost. Međutim, da bi služile svojoj globalnoj hegemonističkoj svrsi, SAD, koje zauzimaju centralno mesto u Alijansi, guraju ideju da se organizacija prebaci na azijsko-pacifički region, uglavnom da bi obuzdala Kinu, kaže Li Haidong, profesor na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove za "Global tajms".

Podela oko proširenja u Aziji

SAD i druge članice NATO-a podeljene su oko toga da li da prošire svoju ulogu u Aziji, rekao je Li, ističući da su u kontekstu tekućeg sukoba između Rusije i Ukrajine, neke evropske zemlje zabrinute da će takav potez razvodniti pažnju organizacije na tu krizu.

Guranje NATO-a da proširi svoju ulogu na azijsko-pacifički region ne samo da razotkriva sebičnost SAD da nametne sopstvene hegemonističke ciljeve nad nacionalnom bezbednošću drugih članica, već će takođe rizikovati da podeli Alijansu, jer neke članice NATO-a možda ne žele da slede njihov primer, kaže kineski vojni ekspert Song Zongping za "Global tajms".

Otvaranje kancelarije za vezu u Japanu bio bi "veoma neprijateljski potez", rekli su kineski stručnjaci. Diskusija dolazi u trenutku kada SAD nastoje da zadrže otvorene komunikacione linije na visokom nivou sa Kinom dok je američka sekretarka finansija Dženet Jelen upravo završila posetu Kini, i izjavila da SAD ne nastoje da se odvoje od Kine.

U isto vreme kada američki političari izgovaraju slatke reči kako bi uverili Kinu da SAD neće tražiti odvajanje od Pekinga, s druge strane, ne štede napor da usmere svoje saveznike da se suprotstave Kini u regionu.

Ti sami sebi kontradiktorni potezi su duboko uznemirujući, rekao je Li. On je primetio da ove akcije otkrivaju nedostatak iskrenosti i kredibiliteta Vašingtona da popravi odnose Kine i SAD.

Slično spremnosti Japana da pozdravi širenje NATO-a na azijsko-pacifički region, Južna Koreja, koja se više oslanja na SAD, takođe se udružuje sa malim klikama koje predvode SAD kako bi se suprotstavila Kini.

Song je istakao da je sastanak između Kišide i južnokorejskog predsednika Jun Suk Jeola predviđen za dalje rešavanje sporova između dve zemlje i uspostavljanje bližih vojnih veza kako bi bolje služili cilju Vašingtona o trilateralnom savezu u regionu.

U januaru je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao Južnu Koreju da "pojača" vojnu podršku Ukrajini, pozivajući se na druge vlade koje su promenile svoju politiku o izvozu oružja u Ukrajinu. Još od početka rata u Ukrajini, pritisak na Seul se jačao da pošalje svoje oružje u Kijev, iz SAD, Velike Britanije i zemalja članica EU.

Lu Čao, stručnjak za Korejsko poluostrvo na Liaoning akademiji društvenih nauka, opisao je vezivanje Južne Koreje i Japana za američku kočiju kao "kratkovid i opasan" potez, kao što su oni stali na prvu liniju Amerike, Kina će se takođe staviti na prvu liniju kineskih kontramera.

Štaviše, pozivanje eksteritorijalnih vojnih saveza u azijsko-pacifički region izaziva povećanu budnost zemalja u regionu, koje žude za stabilnošću, rekao je Lu.

Govoreći u junu na ceremoniji dodele diploma za studente, kambodžanski premijer Hun Sen je rekao: "NATO postoji samo na Zapadu, a sada se čini da je uključen u azijsko-pacifičku regiju u različite aktivnosti, izazivajući zabrinutost".