Gotovo 18 meseci od početka sukoba u Ukrajini, evropski proizvođači oružja, preplavljeni zahtevima za sve vrste naoružanja, suočavaju se sa dilemom: da li da se kockaju sa povećanjem proizvodnje ili da sačekaju da dobiju dugoročne ugovore od vlada koje su provele decenije u smanjivanju vojnih budžeta?
Ukrajini hitno treba više oružja, od municije do PVO sistema, a zalihe saveznika su pri kraju. Evropske prestonice pokušavaju da obnove sopstvenu uspavanu vojnu industriju pokušavajući da obezbede naoružanje Kijevu, ali povećaju i sopstvene zalihe, piše "Blumberg".
Uz to, NATO želi da poveća broj pripadnika jedinica za brzo delovanje na 300.000 vojnika, sedam puta više od postojećeg, za šta je potrebno još oružja.
Ministarstva odbrane evropskih zemalja imaju dugogodišnje poslovne veze sa američkim proizvođačima oružja, ali ni oni sami ne mogu da odgovore na globalne zahteve. Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa manjkom artiljerijske municije, zbog čega su i donele kontroverznu odluku da pošalju Ukrajini kasetnu municiju, a američki predsednik Džozef Bajden pozvao je Evropu da prihvati veću odgovornost za sopstvenu odbranu. Velike zemlje poput Nemačke, Francuske i Italije žele da smanje zavisnost od američkih proizvođača i ojačaju sopstvene industrije.
Iako se narudžbine gomilaju, vojna industrija strahuje da će se naći u situaciji da proširi proizvodnju i otvori nove pogone u roku od tri do pet godina, a da se onda ispostavi da više nema potražnje. Vlade su i ranije odustajale od planova, pa tako mnoge evropske prestonice nisu dostigle propisanih dva odsto BDP-a izdvajanja za odbranu, što je NATO zahtev.
Neke vlade oklevaju da potpišu dugoročne ugovore za naoružanje jer nisu sigurni da će im trebati u budućnosti, kaže jedan evropski diplomata.
Industrija, kojoj nedostaje obučene radne snage i ključnih sirovina, učinila je koliko god je mogla da optimizuje i proširi proizvodnju sopstvenim investicijama, kaže predsednik poslovne asocijacije ASD, evropskog ogranka za odbranu Andrea Nativi. Sada sektoru treba jasan odgovor vlada kako će se kretati njihova potražnja u narednim godinama.
Povećana potražnja i zagušenja u lancu snabdevanja sirovinama, pre svega nestašici poluprovodnika, u "BAE Sistemima" dovela je do toga da se rok isporuke za neka njihova oklopna vozila povećao na sedam godina, više nego tri puta duže nego pre sukoba u Ukrajini.
Ima i zvaničnika, poput pomoćnice ministra odbrane Litvanije Grete Monike Tučkute koja kaže da bi i odbrambena industrija trebalo da preuzme deo rizika jer oni sada dobro zarađuju i imaju mnogo koristi od ovog trenutka.
Kako se navodi, akcije nemačkog "Rajnmetala", proizvođača tenka "leopard" i artiljerijske municije, skočile su za 130 odsto prošle godine, dok su druge evropske odbrambene kompanije poput "Talesa", vazduhoplovne kompanije "Daso" i "SAB AB-a" ostvarile rast od 60 do 80 odsto. Rast vrednosti akcija kompanija nastavlja se i u ovoj godini i već sada je dvocifren.
Veća su izdajanja i evropskih zemalja za odbranu, posle godina rezanja budžeta, od 343 milijarde koliko su evropske zemlje izdvajale za odbranu 1988. godine, stiglo se do 275 milijardi u 2013, da bi taj iznos prošle godine dosegao 357 milijardi dolara, od čega je većina utrošena na američko naoružanje, naročito nabavku modernih borbenih aviona F-35.
Pokušaji da se da novi zamah evropskim odbrambenim kompanijama nailaze na brojne prepreke: uz manjak radne snage i komponenata, tu su i birokratske procedure koje podrazumevaju dugačak proces odobravanja kupovine naoružanja. U Nemačkoj, Ministarstvu odbrane je neophodno odobrenje skupštine za bilo koju kupovinu veću od 25 miliona evra. Za taj iznos može da se kupi oko 7.500 komada municije od 155 milimetara koja Ukrajini traje manje od jednog dana.
Evropska unija dogovorila je prošle nedelje niz mera kojim bi trebalo da se poveća proizvodnja naoružanja, uključujući i 500 miliona evra pomoći kompanijama da prošire svoje proizvodne kapacitete. Međutim, mnogi u industriji ukazuju na to da će biti potrebne godine da Evropa dostigne nivo proizvodnje da odgovori na zahteve.
Naročito je u fokusu artiljerijska municija koja se troši neverovatnom brzinom na ukrajinsko-ruskom frontu: desetine hiljada komada municije ispaljuje se u proseku na dnevnom nivou. U jednom trenutku, Rusija je za dan ispaljivala količinu municije sličnu mesečnoj proizvodnji u Evropi. Zbog toga se izvodi zaključak da su proračuni kolike bi trebalo da budu zalihe municije evropskih zemalja potpuno promašili.
Ministri odbrane NATO odlučili su u junu da značajno povećaju preporučene zalihe municije, same brojke se drže u tajnosti, ali zna se da samo Nemačka namerava da svoje zalihe poveća za više od deset puta do 2031, navodi "Blumberg".
Što se tiče Ukrajine, cilj EU je da za godinu dana, počevši od 1. februara ove godine, pošalje Kijevu milion komada municije, uz dodatne nabavke za sopstvenu vojsku. Ali, taj plan je vrlo ambiciozan.
Za kompanije poput "Rajnmetala", jednog od najvećih proizvođača artiljerijske municije kalibra 155 milimetara i municije za tenkove od 120 milimetara, cilj je dodatno komplikovan zbog ograničenih zaliha pogonskog baruta i eksploziva, ključnih materijala za proizvodnju granata i artiljerijskih komponenti. Iako se ne suočavaju sa nedostatkom u trenutnoj proizvodnji, to bi se moglo promeniti sa većim porudžbinama.
Kapaciteti za proizvodnju pogonskog baruta u Evropi vrlo su ograničeni, "Rajnmetal", koji je najveći proizvođač, ima dva pogona: jedan u Bavarskoj i drugi u Švajcarskoj.
U fabrici "SAB-a" naglo je poraslo interesovanje za njihovim bacačima granata, sistemima AT4 i "Karl Gustaf", kao i protivtenkovskim oružjem NLAV.
"Vidimo trenutno da bi mnoge države želele da se veoma brzo izgradi ratna proizvodnja, ali za to je potrebno nekoliko godina", upozoravaju u SAB-u.