Lideri NATO članica okupiće se sutra u Vilnjusu u momentu kada se Alijansa, zbog sukoba u Ukrajini, suočava sa jednim od najtežih perioda od završetka Hladnog rata.
Očekuje se da će na stolu biti širok spektar tema, od jačanja odbrambenih kapaciteta Alijanse do povećanih ulaganja u odbranu, ali najviše pažnje izaziva pitanje dalje podrške Ukrajini. Iako se, bar deklarativno, članice NATO-a slažu oko kontinuirane podrške Kijevu, preciziranje kako tačno ta pomoć treba da izgleda izaziva sve više nesuglasica u bloku.
Rojters je preneo da su neke zemlje, poput Nemačke, već najavile slanje dodatnog naoružanja, ali čini se da Kijevu to nije dovoljno.
Ulazak Ukrajine u NATO je, međutim, na toliko dugom štapu, da ga i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sve manje pominje, insistirajući umesto toga na davanju bezbednosnih garancija Ukrajini. Ali šta bi te garancije mogle da budu za sada nije sasvim jasno, naročito ako se ima u vidu da Zapad izbegava direktnu konfrontaciju sa Rusijom.
Iz šupljeg u prazno
Presipanje iz šupljeg u prazno, tako bi "po narodski" mogla da se definišu očekivanja od NATO samita u Vilnjusu, kaže za RT Balkan stručnjak za bezbednost Milan Mijalkovski, koji podseća da NATO ne sme da rizikuje da se neposredno uključi u sukob u Ukrajini, te stoga ne zna kakve bi to bezbednosne garancije NATO mogao da da Ukrajini ili bilo kojoj zemlji u Evropi.
"Daće sigurno neke uopštene formulacije i lažnu nadu Ukrajini da će da pobedi, a u stvari će mnogi i dalje da ginu u Ukrajini", smatra sagovornik.
Dodaje da je samit dugo i bombastično najavljivan, jer su računali da će ukrajinska kontraofanziva da uspe. To, međutim, nije prošlo onako kako su zamišljali, štaviše, ističe, doživeli su potpuni poraz.
"NATO još misli da ratuje sa SR Jugoslavijom ili sa Irakom. Nikako da shvate da imaju protivnika ne samo ravnopravnog, već protivnika koji je u mnogim elementima sposobniji od njih. Sa jedne tačke gledišta to je dobro, jer vodi raspadu NATO-a", ocenjuje Mijalkovski.
Ističe da Alijansa ignoriše ciljeve Specijalne vojne operacije koje je dao Putin, a to su demilitarizacija i denacifikacija.
"Ne postoji opcija po kojoj će Rusi da se slože da Ukrajina uđe u NATO", podseća.
"Patriot" će ostati u Litvaniji
Nije ostao neprimećen ni izbor glavnog grada Litvanije za mesto održavanja samita, koji je, primećuje "Dojče vele", "na samo 200 kilometara od granice sa Rusijom u Kalinjingradu", dok je granica "ruskog saveznika Belorusije, udaljena samo 35 kilometara".
"Za obezbeđenje najvećeg samita šefova država i vlada u istoriji Litvanije, njena vojska i NATO stavljaju na raspolaganje 4.000 vojnika. Ako se doda policija i tajne službe, onda je broj angažovanih ljudi 12.000", navodi portal i dodaje da su, za potrebe samita, i nemački protivvazdušni sistemi "patriot" privremeno stacionirani oko Vilnjusa.
Litvanske diplomate upozorile su na moguće ruske "provokacije", ali zapravo Alijansa ovim želi da provocira Rusiju i Belorusiju, "gurajući im prst u oko", navodi Mijalkovski.
"PVO sistemi i ostalo što je stiglo zbog samita, ostaće tamo. Jer ukoliko planiraju, kao što je najavljeno, da se Poljska angažovanije uključi u Ukrajinu, a eventualno dođe do sukoba… Oni hoće da imaju tamo snage i da provociraju Ruse, misle da ih se Rusi boje", smatra naš sagovornik.
U NATO čekaonici
Nije samo Ukrajina u NATO čekaonici, već su se stvari iskomplikovale i u slučaju Švedske, čijem ulasku u Alijansu se protive Turska i Mađarska.
Turska i dalje optužuje Švedsku da ne čini dovoljno protiv kurdskih terorista koji borave u toj skandinavskoj zemlji. Osim toga, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan očigledno nije spreman da zanemari višedecenijsko čekanje sopstvene zemlje pred vratima EU, pa je poručio da "ako Evropska unija otvori vrata Turskoj, otvoriće se put Švedske u NATO".
Da Turska neće dozvoliti ulazak Švedske u NATO, smatra i Mijalkovski, podsećajući da Švedska nije isporučila nikoga iz Radničke partije Kurdistana, niti one koji su učestvovali u puču protiv Erdogana.
"Ako Turci odobre ulazak Švedske u NATO i naprave takav presedan, onda to znači da Turska radikalno menja svoju nacionalnu politiku. A mislim da do toga neće doći", zaključuje Mijalkovski.