RT Balkan analiza: Kako Zapad porukom predsednika Litvanije rizikuje globalni sukob protiv Rusije

Vreme je da NATO prekine svu saradnju sa Rusijom i da uspostavi stalne vojne baze u blizini njenih granica, poručio je danas litvanski predsednik Gitanas Nauseda sa dugoočekivanog Samita Alijanse u Vilnjusu. 

Bezbednosna struktura u baltičkom regionu počela je da se menja nakon raspada SSSR-a i zatim, nedavno, kada su Finska i Švedska, jasnom željom da pristupe NATO-u, odbacile svoju neutralnost i umesto toga proglasile da su "vojno nesvrstane", što je uže određenje i ne uključuje političku saradnju.

Godine 1990. postignut je usmeni dogovor zapadnih sila i Moskve da se NATO neće širiti na istok nakon ujedinjenja Nemačke. To je bio glavni uslov Kremlja, dok je upravo Nemačka bila najveći zagovornik ovog principa.

Međutim, više od tri decenije Zapad je ignorisao zabrinutost Rusije za sopstvenu bezbednost, stalno ponavljajući da širenje NATO-a "nije usmereno protiv Rusije" i da "Moskva ne treba da bude paranoična".

Šta bi trebalo da znači izjava litvanskog lidera i da li smo pred vratima globalnog sukoba, o kojem nas već duže vreme većina svetskih lidera upozorava?

Zapad i dalje živi u iluzijama da može da se održi unipolarni poredak i da svetski odnosi mogu da se vrate na staro, kaže za RT Balkan bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović, precizirajući da se radi o jednoj samoobmani, jer je multipolarnost već deo stvarnosti planete i svako onaj ko misli da može da zaustavi globalne trendove i razvoj istorije, ima problem sa realnošću.

"Zapad ne shvata i ne prihvata realnost. Tačnije, razmišljanja o daljem širenju NATO-a ka ruskim granicama je politika sukoba i politika dalje eskalacije u globalnim odnosima, koja nosi velike opasnosti, uključujući strah od globalnog konflikta. To je vrlo opasna, nerealna procena i potpuno je jasno da mir i stabilnost u Evropi i u svetu ne mogu da se dele", smatra naš sagovornik.

Dodaje da zapadni savezi i zemlje ne mogu, navodno zbog svoje brige za sopstvenu bezbednost, da dalje ugrožavaju bezbednost drugih zemalja, u ovom slučaju, bezbednost Rusije i Belorusije.

"To vodi ka globalnom sukobu, ne samo sa Rusijom ili Belorusijom, već i sa Kinom, kao i sa drugim zemljama koje čine većinu zemalja sveta. To je politika bez ikakve perspektive. Donosi nove pretnje i novo zaoštravanje globalnih odnosa u svetu", ocenjuje Jovanović.

Litvanija je glasnogovornik Amerike

Jovanović navodi da, kao što je Vilnjus, glavni grad Litvanije izabran za Samit NATO-a po odluci ključnih članica i u skladu sa njihovom politikom ekspanzije na istok, tako i sve izjave i potezi, kao i stavovi Litvanije, domaćina ovogodišnjeg Samita, mogu da se razumeju samo time da je Litvanija glasnogovornik Amerike.

"Amerika je glavnokomandujuća u NATO, a svi drugi i Evropa u celini su sekundanti. To ih ne opravdava ako ne vode računa o sopstvenim interesima, o dugoročnim interesima kako bezbednosnim tako i razvojnim. To je njihova stvar, ali to podaništvo prema Americi ugrožava globalni mir i bezbednost", precizira nekadašnji diplomata.

Napominje da se ovde neposredno ugrožavaju Rusija, Belorusija i Kina, ali posebno globalni mir i bezbednost, svetski razvoj, jer takva politika sukoba i eskalacije odvaja narode i udaljava od kursa socijalno-ekonomskog razvoja i rešavanja ekonomskih problema.

"Zaustavljanje produbljivanja globalnog jaza između Severa i Juga, pogoršava izglede za rešavanje pitanja gladi, pitanja energetske, prehrambene, zdravstvene i druge bezbednosti. Idemo ka jednoj karakterizaciji globalnih odnosa onako kako to odgovara vojno-industrijskom kompleksu. Neke evropske zemlje, iako u suštini, slede i održavaju tu politiku konfrontacije i ekspanzije, koju nameću SAD, nastoje u tome da nađu mrvicu prostora za svoje interese", dodao je.

Jovanović je pojasnio da pre svega misli na Veliku Britaniju i Nemačku, jer Velika Britanija pogotovo potpuno sledi i podržava strategiju SAD, kao i da učestvuje u njenom kreiranju.

Prema njegovim rečima, Nemačka kao najmoćnija finansijska i privredna sila u Evropi pokušava da nađe svoj interes u tome i da ovo globalno zaoštravanje koristi za obnovu svoje vojne moći, za militarizaciju i konfrontaciju, jer kako navodi, Nemačka je zemlja koja je na svetu izdvojila najviše novca za naoružavanje, dok je druga zemlja Japan.

"To sve govori o trendu militarizacije koji izvire iz geostrategije ekspanzije SAD", naglašava Jovanović. 

Samit sa odlikama izrazito antiruskog duha

Sagovornik RT Balkan ističe da će se u narednim danima saznati o čemu su razgovarali na Samitu NATO-a u Vilnjusu, kao i da sasvim sigurno nije slučajno što se u Litvaniji održava samit koji ima izrazito antiruski duh i služi eskalaciji zategnutosti protiv Rusije.

"To je ne samo pogrešna, već veoma opasna politika i ona najmanje služi interesima Evrope, iako Evropa čini većinu Alijanse. Ta politika koja se promoviše u Vilnjusu, znači nastavljanje i eskalaciju politike SAD globalne konfrontacije sa Rusijom, Belorusijom i Kinom, a samim tim i globalnom većinom u svetu", navodi Jovanović.

Kao diplomata sa ogromnim iskustvom, Jovanović ocenjuje da prihvatanje Švedske u NATO, zatim dogovor sa Turskom, odluka o američkoj isporuci klaster bombi i oružja, i mnoge druge odluke isključivo su u funkciji pojačavanja učešća NATO-a protiv Rusije.

Naš sagovornik ukazuje da nema nikakve sumnje da će Rusija naći odgovore u skladu sa svojom bezbednošću i interesima i da to može da se tumači kao apsolutna nespremnost Zapada da traži globalno i mirno rešenje u Evropi i svetu, zasnovano na ravnopravnosti svih zemalja na nedeljivosti mira i bezbednosti i na principu da jedan savez, jedna zemlja ne može da gradi svoju bezbednost i da brani svoje interese na štetu ili ugrožavanje bezbednosti i interesa drugih zemalja.

"To znači udaljavanje od mira i kalkulisanje sa nekim duboko uznemiravajućim ciljevima i planovima", smatra Jovanović.

Zapad nije spreman za mir

Kako ističe Jovanović, sve izjave iz Litvanije i odluke iz Vilnjusa govore o orijentaciji globalnog Zapada na dalju oružanu konfrontaciju i eskalaciju po principu sile uz zanemarivanje osnovnih tekovina Drugog svetskog rata, Međunarodnog prava i njegovog direktnog kršenja, i uz nepoštovanje Povelje UN.

"Radi se o tome da Zapadu ne smeta potpuno urušavanje međunarodnog bezbednosnog i pravnog poretka, uspostavljenom na rezultatima Drugog svetskog rata".

Nekadašnji šef naše diplomatije naglašava da "Zapad umesto da shvati i prihvati novi nezaustavljiv trend multipolarizacije i da prilagodi svoje ciljeve uvažavanjem jednakih prava i partnerstva sa drugim zemljama, on se i dalje rukovodi mišlju da je moguće vojnim putem zaustaviti istorijski trend multipolarizacije" i da je moguće vojnom silom vratiti unipolarni svetski poredak, uspostavljen nakon pada Berlinskog zida.

"To nije realno niti je na liniji interesa čovečanstva. To su interesi vojno-industrijskog kompleksa pretvoreni u međunarodnu strategiju SAD", zaključio je Jovanović.

Akademik Slavenko Terzić ocenjuje da se nalazimo na velikom i umnogome sudbonosnom istorijskom raskršću punom neizvesnosti.

"Retorika koju čujemo iz Vilnjusa veoma zabrinjava. Ona je izrazito agresivna i militaristička i ponekad imam utisak da se nalazimo uoči nekog velikog svetskog sukoba kao što je to bilo uoči Prvog i Drugog svetskog rata. Veoma zabrinjava taj militaristički duh i militarizacija cele Evrope koja počinje da liči na veliki vojnički logor. Umesto dijaloga, saradnje, razgovora, vraća se duh diktata koji nikada ne može da vodi u dobrom smeru. Bojim se da je Evropa svim ovim što se dešava daleko otišla od svog klasičnog identiteta koji je bio uzor mnogim narodima i da će se teško vratiti na taj put".